Апел Босанског академског друштва из Беча на трагу политике Бењамина Калаја: Србе и Хрвате подмећу као Босанце

БАЊАЛУКА - Невладина организација из Беча под називом Босанско академско друштво упутила је иницијативу аустријским властима од којих тражи да статус националне мањине у овој земљи имају - Босанци.

У иницијативи чији садржај су јуче пренијели поједини београдски медији наводи се да “право да буду саставни дио босанске националне мањине у Аустрији имају сви без обзира на њихову религијску или етничку опредијељеност”, као и да “признавање овог статуса подржава БиХ да опстане као мултикултурална заједница”. Представници Срба у Аустрији дигли су глас против спорне иницијативе, па је Станислав Лакић из Српског клуба “Петар Кочић” из Тирола изразио увјерење да Срби из БиХ неће прихватити ту идеју која је потекла од муслимана. И предсједник заједнице српских клубова у Аустрији Лука Марковић оцијенио је да је апел Босанског академског друштва бесмислен, јер то не дозвољава постојећи Устав, прецизирајући да је посљедњи пу­т у Аустрији статус националне мањине признат Ромима 1993. године.

Професор историје на бањалучком Филозофском факултету Бошко Бранковић каже да му није јасна иницијатива, поготово зато што иза ње стоје Бошњаци.

- Не знам о каквој босанској националној мањини говоре, јер колико знам не постоји босанска нација, па не знам како онда може да постоји босанска национална мањина. Тиме се не поништава само национални идентитет Срба и Хрвата из БиХ већ и Бошњака као трећег конститутивног народа - каже Бошковић.

Он ипак истиче да је јасно да је ријеч о перфидној и опасној игри терминима “босански” и “бошњачки” и покушају тихе асимилације Срба и Хрвата.

- Ради се о постепеном претварању Срба и Хрвата прво у Босанце, а у коначници у Бошњаке или Бошњане. При томе је много опасније када се такве ствари раде на Западу и у међународној јавности, него да се то покушава радити у Сарајеву или из Сарајева. Овдје нико никога не може да убјеђује да је по националности ово или оно, али када се то ради нпр. у Аустрији, онда много лакше може да се етаблира термин босанска нација, што је дугорочно јако опасно - каже Бранковић.

Његово мишљење дијели и Наташа Радуловић, посланик СНСД-а у Народној скупштини РС и члан скупштинског Одбора за образовање, науку, културу и информисање. Радуловићева, која је по националности Црногорка, каже да је увјерена да иза иницијативе у Аустрији стоје бошњачки политички кругови из Сарајева.

- Сарајево је кухиња у којој се кува и одакле се води политика претварања БиХ у националну државу Бошњака. Пошто су у Бањалуци наишли на одлучан одговор, сада на другим адресама покушавају да прогурају тезу о босанској нацији и да све народе и представнике осталих који овдје живе претворе у Босанце. Нашли су праву адресу на којој то покушавају, али плашим се да ће њихова иницијатива завршити као и настојање бившег аустроугарског колонијалног управника Бењамина Калаја који је крајем 19. вијека на силу, али без успјеха покушао да вјештачки створи босанску нацију - каже Радуловићева.

Према њеним ријечима, она је као Црногорка најбољи доказ да Република Српска није тијесна никоме ко жели да живи, ради и бави се здравом политиком, умјесто да свој идентитет покушавају да наметну било коме другом.

У Бечу живи 140.000 Срба

Предсједник заједнице српских клубова у Аустрији Лука Марковић оцијенио је да ће Срби, када се за то створе законски услови, добити статус националне мањине прије Бошњака.

- У Бечу живи око 140.000 Срба, док је Бошњака тридесетак хиљада. Увјерен сам да ће, ако икада дође до уставних промјена, Срби у Аустрији добити статус националне мањине - оцијенио је Марковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.