Антон Касиповић, министар правде РС, за Глас Српске: Суд БиХ не може бити изнад судова ентитета

Основни принцип који заговара РС је да Суд БиХ нема било какву ингеренцију над ентитетским судовима. Посљедња инстанца у ентитетским судовима су врховни судови. Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" министар правде РС Антон Касиповић.

* ГЛАС: На министарском састанку у Бриселу одржаном у оквиру структуралног дијалога о реформи правосуђа договорено је да полазна основа за будуће преговоре о реформи правосуђа буде Закон о судовима БиХ који сте Ви предложили. Шта су кључни елементи тог приједлога и како је дефинисана надлежност Суда БиХ која је означена као један од највећих проблема?

КАСИПОВИЋ: Веома је важно да смо у Бриселу промовисали став РС када је ријеч о Закону о судовима БиХ, прије свега, због тога што је у протоколу који су под покровитељством европског комесара Хана потписали тројица министара и предсједник Правосудне комисије Брчко дистрикта апострофиран текст закона који је припремила РС као једна од полазних основа за будуће преговоре у оквиру реформе правосуђа у БиХ. Поштовање које је било видљиво према приједлозима из РС је за мене најзначајније. То ствара довољно простора да у наредним активностима наш став снагом аргумената додатно ојачавамо. Темељни принцип закона који ми нудимо јесте да се у будућем закону о судовима БиХ јасно утврди стварна надлежност Суда БиХ, а посебно у области кривице. То је оно што је РС годинама заступала - од договора Ештон - Додик и почетка структуралног дијалога. Основни принцип који заговара РС је да Суд БиХ нема било какву ингеренцију над ентитетским судовима. Посљедња инстанца у ентитетским судовима су врховни судови, који одлучују о редовним и ванредним правним средствима и такве одлуке могу бити предмет преиспитивања само код Уставног суда БиХ или Европског суда за људска права у Стразбуру, под условом да су исцрпљена сва правна средства код ентитетских судова и да се ради о повреди људских права. Према понуђеном законском рјешењу, стварна надлежност Суда БиХ је за кривична дјела утврђена искључиво Кривичним законом БиХ и другим законима које је усвојио Парламенат БиХ.

* ГЛАС: С обзиром на то да је као полазна основа за реформе, поред приједлога из РС, дефинисан и Закон о судовима из 2013. године који је израдило Министарство правде БиХ, колико ће бити тешко усагласити одредбе та два закона?

КАСИПОВИЋ: С обзиром на то да се ова два концепта темељно разликују у погледу питања надлежности, дефинитивно могу рећи да РС неће одступити од свог принципа, а то је да искључимо проширену надлежност Суда БиХ. Приједлог који долази из Министарства правде БиХ рађен је прије него што су извршене измјене Кривичног закона БиХ у којем су уграђена нова кривична дјела, која спадају у надлежност Суда БиХ. Принцип који заступа РС је стандард који познају све државе развијене демократије, а у којем се поштује владавина права и независност судске власти од осталих грана власти. Увјерен сам да је довољно аргумената на страни РС, који су потврђени и у ставовима ВСТС-а БиХ и мишљењем Венецијанске комисије. Можемо јасно доказати да је принцип који ми заговарамо прихватљив и једини могућ. О свим овим питањима ускоро ћу имати разговоре и са низом важних саговорника из међународне заједнице.

* ГЛАС: Како помирити став РС о надлежности Суда БиХ и став ФБиХ који оставља могућност његове проширене надлежности? Ово је од почетка дијалога камен спотицања.

КАСИПОВИЋ: РС је од самог почетка структуралног дијалога указивала на неправилну ретроактивну примјену Кривичног закона БиХ и затражила брисање члана 7 став 2 Закона о Суду БиХ. Одлука суда у Стразбуру у случају "Мактоуф-Дамјановић" је потврдила став Српске да Суд БиХ није могао ретроактивно примјењивати Кривични закон БиХ, али посљедице таквих судских одлука још нису отклоњене. Такође, сматрамо да смо у праву код нашег става у погледу надлежности Суда БиХ. На то указује и "Аналитичко мишљење о примјени проширене кривичне надлежности", које је урадио ВСТС БиХ, у којем се наводи "да Суд БиХ у већини таквих предмета своју проширену надлежност образлаже врло уопштено, недосљедно и без конкретизације, просто је подводећи без ближег образложења под критеријуме из члана 7 став 2 закона, а у значајном броју случајева образлагање је чак и изостајало". Сви накнадни покушаји чак и уз посредовање међународних стручњака да се ураде "објективни критеријуми" за проширену надлежност Суда БиХ нису дали резултате. И даље тврдимо да стварна надлежност свих судова, па и Суда БиХ, мора бити јасно и децидирано уређена законом и да судови не могу имати било какву произвољност, њихова је обавеза само да примјењују закон.

* ГЛАС: Казали сте да сте били вољни да прихватите оснивање вишег суда на нивоу БиХ као другостепене инстанце Суда БиХ. Можете ли појаснити то рјешење, с обзиром на то да је изазвало различита тумачења у јавности?

КАСИПОВИЋ: У Суду БиХ постоји Апелационо одјељење које одлучује на основу жалби на првостепене одлуке истог суда. Лоше рјешење важећег закона се огледа у томе што предсједник Суда БиХ одређује састав Апелационог вијећа. Нема предсједника који може бити објективан код одређивања Апелационог вијећа и чини ми се да би се предсједник суда, ма ко обављао ту функцију, морао залагати да је оваква организација суда неодржива. Не може један те исти суд одлучивати у првом и у другом степену. Наш став да буде успостављен виши суд на нивоу БиХ произлази из Европске конвенције о заштити људских права, према којој осуђени има право жалбе вишем суду. Успостављањем вишег суда биће испоштована Међународна конвенција о заштити људских права и основних слобода, која по Уставу БиХ има примат у односу на домаће законодавство. Посебно наглашавам да успостављањем вишег суда БиХ као другостепеног суда нема говора о врховном суду БиХ, на шта неосновано указују неки критичари бриселског протокола. Такође, важно је што хитније извршити интервенцију у Закону о кривичном поступку БиХ према којем Суд БиХ може, по службеној дужности или на образложен приједлог оптуженог, странке у поступку или браниоца, преузети кривични предмет из надлежности ентитетских тужилаштава. То се у пракси често дешава, а један од примјера је случај "Насер Орић".

* ГЛАС: Може ли се закон о судовима до краја године наћи у парламентарној процедури, с обзиром на то да је истовремено неопходно мијењати и друге сродне законе?

КАСИПОВИЋ: Прва ситуација у којој ћемо имати прилику да додатно ојачамо наше аргументе јесте ТАИЕКС семинар који ће бити одржан почетком октобра у Сарајеву. Расправљаћемо о концепту закона о судовима БиХ и увјерен сам да ћемо, уз помоћ правосудне и академске заједнице, бити у прилици да изнесемо све аргументе у прилог концепта који предлажемо. Предстоји нам велики рад, али се полази од чињенице да садашња ситуација у правосудном систему БиХ није добра. На крају крајева, то је и обавеза која произлази из закључака Народне скупштине РС од априла ове године и ми се крећемо у оквиру тих закључака. Надам се да су сви у БиХ разумјели да су нам неопходне снажне реформе у правосуђу. То су оцјене домаће и стручне јавности и међународних стручњака. Тврдим да су добри приједлози из РС добри и за БиХ. Нудим потпуну сарадњу и образложење сваког од приједлога који ћемо утврдити и сигуран сам да таква подршка и разумијевање људи из Савјета министара, али и делегата и посланика у Парламенту БиХ неће изостати. Ово је превише важно питање да би било ко имао као примаран страначки или други интерес.

* ГЛАС: У бриселском протоколу је наведено да ће бити основана два подсавјета у ВСТС-у БиХ који ће одвојено бирати судије и тужиоце. Како ће ићи поступак избора тужилаца и да ли би представници законодавне власти требало да буду чланови подсавјета или самог ВСТС-а?

КАСИПОВИЋ: Према важећем закону одлуку о избору судија и тужилаца на свим нивоима власти доноси ВСТС БиХ, а у избору судија учествују тужиоци и адвокати, што је недопустиво. Тужиоци и адвокати, због сукоба интереса, не могу учествовати у избору судија. Концепција протокола из Брисела када је у питању ВСТС БиХ се огледа у томе да смо постигли сагласност да судије бира подсавјет за избор судија, а тужиоце бира или предлаже подсавјет за избор тужилаца. Суштина је томе да ће избор судија бити потпуно одвојен од избора тужилаца, а поступак ће бити разрађен законом, што и није могао бити предмет протокола. У подсавјету за избор судија првенствено ће учествовати судије и други чланови чији ће број бити уређен законом.

* ГЛАС: Колико је важно да састав ВСТС-а прати уставноправну структуру БиХ и да буду заступљени представници различитих инстанци и дијелова правосуђа?

КАСИПОВИЋ: То је важно питање и ушло је у бриселски протокол. ВСТС, односно подсавјети у свом саставу морају имати представнике из Српске и то није спорно. Радна тијела која буду спроводила конкурс и предлагала кандидате за избор носилаца правосудних функција у судовима РС биће састављена од представника РС. Битно је да се код избора судија испоштују правила која су дефинисана Европском повељом о закону за судије.

Референдум

* ГЛАС: Званичници РС су рекли да не одустају од референдума о Суду и Тужилаштву БиХ. Колико воља народа исказана на референдуму може бити од помоћи за будуће преговоре о структури правосуђа БиХ?

КАСИПОВИЋ: Питање референдума је у искључивој надлежности Народне скупштине РС. Највиши политички ауторитети у РС су у више наврата износили ставове о том питању.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.