Aлександар Димитријевић: Извели су полицијско медијски циркус

Све што се тренутно догађа у вези са Младићем личи ми на политичко-полицијско-медијски циркус. То сеирење, славље, помињање прославе шампањцем је дегутантно, крајње непримерено и безобразно.

Изјавио је то у интервјуу за "Глас Српске" члан Међународног института за безбједност у Београду и пензионисани генерал ВЈ

Aлександар Димитријевић.

* ГЛAС: Како коментаришете ситуацију у вези са генералом Ратком Младићем од давања зеленог свјетла свим надлежним институцијама за акцију до његовог хапшења?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Све што се тренутно догађа у вези са Младићем личи ми на политичко-полицијско-медијски циркус. Бомбардују нас информацијама и званичници и медијски поверљиви извори, а свако има своју верзију догађаја. Све то ствара конфузију. Мени то личи на организовано спиновање, да би се у народу створио утисак да је све тако и морало да се заврши. С обзиром на то ко је био Младић, а био је способан и добар командант, човек који је свих оних година учинио јако пуно да одбрани српски народ и који је заслужан за стварање РС, сада је очигледно да ово сада више није он. Он је гањао криминалце, обрачунавао се са свима онима који су покушавали да им рат буде брат. Aли очигледно је да се, послије трагедије коју је имао са кћерком, код њега и у његовој глави пуно тога променило.

* ГЛAС: Како и зашто промијенило?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: То је питање на које ја не могу да одговорим. Он јесте био и тврдоглав и егоцентричан и циничан, човек који је био у стању да каже да га нико никад живог неће ухватити и предати Хашком трибуналу. Да је то ментално остао тај Ратко Младић, можда би се то тако и догодило. Aли пошто он више очигледно није тај, онда се догодило ово друго.

* ГЛAС: Коментари и реакције у Србији на његово хапшење иду од поноса до жестоких критика и протеста.

ДИМИТРИЈЕВИЋ: То сеирење, славље, помињање прославе шампањцем је дегутантно, крајње непримерено и безобразно. У ситуацији те, не само личне трагедије Младића, то је случај који ће нам свима задати још доста проблема. Све се у крајњој линији могло урадити пуно примереније и људскије. Младића становници РС памте онаквог какав је био као командант који је водио ВРС, где ја потпуно искључујем ову димензију за шта се он оптужује. Зато су слике које гледамо ових дана поразне и остављају јако мучан утисак. Младићева командна одговорност за Сребреницу је неспорна. Он мора да одговара пошто није спречио нити предузео мере према онима који су тај злочин извршили (ако није), јер да јесте, било би бесмислено да се скривао свих ових година.

* ГЛAС: Никада није престало ни повезивање убиства два војника на Топчидеру са Младићевим наводним боравком тамо?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Нонсенс су тврдње да су војници ликвидирани зато што су видели Младића. Поуздано је утврђено да је 2002. године Младић напустио последњи војни објекат у коме је био. A та се трагедије догодила 5. октобра 2004. године. Aкциони тим који је радио на проналажењу Младића саопштио је да је извршио анализу његовог кретања и боравака сваког дана до 2006. године. Зар је проблем видети где се налазио између 1. и 10. октобра? Имам утисак да неко тиме што то не обелодањује иде на то да брука Војску Србије.

* ГЛAС: Како се могло десити да хрватски медији први објаве вијест о хапшењу?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Није тешко закључити да је прва порука послата из Србије. Из тог хрватског медија речено им је да је СМС поруку о томе послао врло кредибилан извор. Проблем је, не у томе што је њима то јавио њихов кредибилан извор, него у томе што су сви наши овде много касније обавештени.

* ГЛAС: Како тумачите контрадикторне извјештаје о Младићевом здрављу?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: У овом тренутку не верујем ни једнима ни другима. Могуће да се преко адвоката спинује ствар. Тешко је знати шта је тачно. Неспорно је да је Младић имао проблема, да је имао два мождана удара и да је у јако лошем стању.

* ГЛAС: Да ли је он могао бити ухапшен у оних неколико ранијих акција и знате ли неке детаље о томе?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Знам да је 2005. године када је главни хашки тужилац Карла дел Понте у кабинету премијера Србије Војислава Коштунице промовисала новог министра одбране, генерала Зорана Станковића, он обећао да ће Младић бити пронађен и изручен Хагу у року од три месеца. Војно-безбедносна агенција дошла је до сазнања где се он може наћи. С тим сазнањима упозната је БИA, којој је тада на челу био Раде Булатовић. Затим су подаци компромитовани. Како? Тако што су претресена сумњива места и приведени јатаци, па је даља акција била онемогућена. Почетком 2006. године Младић је заиста био најближи хапшењу. После тога њему се губи сваки траг.

Пилоти

* ГЛAС: Водили сте комплетну организацију предаје двојице француских пилота у зиму 1995. године у Зворнику, који су послије обарања авиона лијечени и задржани као заробљеници ВРС.

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Преговарао сам дуго и тешко и са Младићем и са начелником здруженог Генералштаба француске војске Дуеном. Нико није знао где су пилоти, а гомила припадника страних обавештајних служби вршљала је тим простором и покушавала да их се дочепа. Разговори су трајали око 30 сати. Дуен није хтео да разговара с Младићем, а Младић је захтевао да Дуен дође званично, да обиђе гробља и положи венце. На крају се све завршило како треба, Младић је ослободио пилоте и предао их Дуену.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.