Aleksandar Dimitrijević: Izveli su policijsko medijski cirkus

Sve što se trenutno događa u vezi sa Mladićem liči mi na političko-policijsko-medijski cirkus. To seirenje, slavlje, pominjanje proslave šampanjcem je degutantno, krajnje neprimereno i bezobrazno.

Izjavio je to u intervjuu za "Glas Srpske" član Međunarodnog instituta za bezbjednost u Beogradu i penzionisani general VJ

Aleksandar Dimitrijević.

* GLAS: Kako komentarišete situaciju u vezi sa generalom Ratkom Mladićem od davanja zelenog svjetla svim nadležnim institucijama za akciju do njegovog hapšenja?

DIMITRIJEVIĆ: Sve što se trenutno događa u vezi sa Mladićem liči mi na političko-policijsko-medijski cirkus. Bombarduju nas informacijama i zvaničnici i medijski poverljivi izvori, a svako ima svoju verziju događaja. Sve to stvara konfuziju. Meni to liči na organizovano spinovanje, da bi se u narodu stvorio utisak da je sve tako i moralo da se završi. S obzirom na to ko je bio Mladić, a bio je sposoban i dobar komandant, čovek koji je svih onih godina učinio jako puno da odbrani srpski narod i koji je zaslužan za stvaranje RS, sada je očigledno da ovo sada više nije on. On je ganjao kriminalce, obračunavao se sa svima onima koji su pokušavali da im rat bude brat. Ali očigledno je da se, poslije tragedije koju je imao sa kćerkom, kod njega i u njegovoj glavi puno toga promenilo.

* GLAS: Kako i zašto promijenilo?

DIMITRIJEVIĆ: To je pitanje na koje ja ne mogu da odgovorim. On jeste bio i tvrdoglav i egocentričan i ciničan, čovek koji je bio u stanju da kaže da ga niko nikad živog neće uhvatiti i predati Haškom tribunalu. Da je to mentalno ostao taj Ratko Mladić, možda bi se to tako i dogodilo. Ali pošto on više očigledno nije taj, onda se dogodilo ovo drugo.

* GLAS: Komentari i reakcije u Srbiji na njegovo hapšenje idu od ponosa do žestokih kritika i protesta.

DIMITRIJEVIĆ: To seirenje, slavlje, pominjanje proslave šampanjcem je degutantno, krajnje neprimereno i bezobrazno. U situaciji te, ne samo lične tragedije Mladića, to je slučaj koji će nam svima zadati još dosta problema. Sve se u krajnjoj liniji moglo uraditi puno primerenije i ljudskije. Mladića stanovnici RS pamte onakvog kakav je bio kao komandant koji je vodio VRS, gde ja potpuno isključujem ovu dimenziju za šta se on optužuje. Zato su slike koje gledamo ovih dana porazne i ostavljaju jako mučan utisak. Mladićeva komandna odgovornost za Srebrenicu je nesporna. On mora da odgovara pošto nije sprečio niti preduzeo mere prema onima koji su taj zločin izvršili (ako nije), jer da jeste, bilo bi besmisleno da se skrivao svih ovih godina.

* GLAS: Nikada nije prestalo ni povezivanje ubistva dva vojnika na Topčideru sa Mladićevim navodnim boravkom tamo?

DIMITRIJEVIĆ: Nonsens su tvrdnje da su vojnici likvidirani zato što su videli Mladića. Pouzdano je utvrđeno da je 2002. godine Mladić napustio poslednji vojni objekat u kome je bio. A ta se tragedije dogodila 5. oktobra 2004. godine. Akcioni tim koji je radio na pronalaženju Mladića saopštio je da je izvršio analizu njegovog kretanja i boravaka svakog dana do 2006. godine. Zar je problem videti gde se nalazio između 1. i 10. oktobra? Imam utisak da neko time što to ne obelodanjuje ide na to da bruka Vojsku Srbije.

* GLAS: Kako se moglo desiti da hrvatski mediji prvi objave vijest o hapšenju?

DIMITRIJEVIĆ: Nije teško zaključiti da je prva poruka poslata iz Srbije. Iz tog hrvatskog medija rečeno im je da je SMS poruku o tome poslao vrlo kredibilan izvor. Problem je, ne u tome što je njima to javio njihov kredibilan izvor, nego u tome što su svi naši ovde mnogo kasnije obavešteni.

* GLAS: Kako tumačite kontradiktorne izvještaje o Mladićevom zdravlju?

DIMITRIJEVIĆ: U ovom trenutku ne verujem ni jednima ni drugima. Moguće da se preko advokata spinuje stvar. Teško je znati šta je tačno. Nesporno je da je Mladić imao problema, da je imao dva moždana udara i da je u jako lošem stanju.

* GLAS: Da li je on mogao biti uhapšen u onih nekoliko ranijih akcija i znate li neke detalje o tome?

DIMITRIJEVIĆ: Znam da je 2005. godine kada je glavni haški tužilac Karla del Ponte u kabinetu premijera Srbije Vojislava Koštunice promovisala novog ministra odbrane, generala Zorana Stankovića, on obećao da će Mladić biti pronađen i izručen Hagu u roku od tri meseca. Vojno-bezbednosna agencija došla je do saznanja gde se on može naći. S tim saznanjima upoznata je BIA, kojoj je tada na čelu bio Rade Bulatović. Zatim su podaci kompromitovani. Kako? Tako što su pretresena sumnjiva mesta i privedeni jataci, pa je dalja akcija bila onemogućena. Početkom 2006. godine Mladić je zaista bio najbliži hapšenju. Posle toga njemu se gubi svaki trag.

Piloti

* GLAS: Vodili ste kompletnu organizaciju predaje dvojice francuskih pilota u zimu 1995. godine u Zvorniku, koji su poslije obaranja aviona liječeni i zadržani kao zarobljenici VRS.

DIMITRIJEVIĆ: Pregovarao sam dugo i teško i sa Mladićem i sa načelnikom združenog Generalštaba francuske vojske Duenom. Niko nije znao gde su piloti, a gomila pripadnika stranih obaveštajnih službi vršljala je tim prostorom i pokušavala da ih se dočepa. Razgovori su trajali oko 30 sati. Duen nije hteo da razgovara s Mladićem, a Mladić je zahtevao da Duen dođe zvanično, da obiđe groblja i položi vence. Na kraju se sve završilo kako treba, Mladić je oslobodio pilote i predao ih Duenu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.