Свјетски дан срца: Болест може дуго да се крије – ове симптоме не игноришите

БАЊАЛУКА – Срчане болести не морају увијек да почну снажним болом у грудима или драматичним симптомима. Повишен крвни притисак може годинама да не даје јасне знакове, док необјашњив умор, недостатак ваздуха или неправилан рад срца понекад могу бити упозорење да нешто није у реду.

Управо на то упозорава овогодишњи Свјетски дан срца, који се обиљежава данас, 29. септембра, под слоганом "Болест срца може бити неприметна: Ухвати ритам срца! Не пропусти ниједан откуцај!",. Кампања Свјетске федерације за срце усмјерена је на препознавање симптома који могу остати непримијећени, превенцију и доступност лијечења.

Иза овог упозорења стоје бројке које показују размјере проблема – кардиоваскуларне болести и даље су водећи узрок смрти у свијету.

Најважнији факти:

• Кардиоваскуларне болести и даље су водећи узрок смрти у свијету.
• Више од 20 милиона људи годишње умре од кардиоваскуларних болести у свијету.
• Повишен притисак један од највећих непријатеља срца.
• На значајан дио фактора ризика се може утицати.

Више од 20 милиона живота годишње

Према подацима Свјетске федерације за срце, кардиоваскуларне болести однесу више од 20 милиона живота сваке године.

Свјетска здравствена организација наводи да кардиоваскуларне болести представљају групу обољења срца и крвних судова, међу којима су коронарна болест срца, цереброваскуларне болести, реуматска болест срца и друга обољења.

Више од четири петине смртних случајева од кардиоваскуларних болести повезано је са срчаним и можданим ударима, а значајан дио тих смртних исхода дешава се прерано.

Због тога Свјетски дан срца није само прилика да се говори о лијечењу већ, прије свега, о препознавању ризика прије него што дође до срчаног или можданог удара.

Болест срца може дуго да буде непримјетна

Један од највећих проблема јесте то, упозоравају љекари. што се одређени фактори ризика и кардиоваскуларни проблеми могу развијати без изражених симптома.

Најпознатији примјер је повишен крвни притисак. Хипертензија често не изазива јасне тегобе, због чега особа може годинама да не зна да има проблем.

Истовремено, оштећења крвних судова и срца могу постепено напредовати.

Управо због тога овогодишња кампања поводом Свјетског дана срца носи поруку да болест може да се „крије пред очима“ и позива људе да не занемарују знакове које им организам шаље.

Посебну пажњу треба обратити на тегобе као што су бол или нелагодност у грудима, отежано дисање, необјашњив умор, осјећај неправилног или убрзаног рада срца, вртоглавица и несвјестица.

Појава таквих тегоба не значи аутоматски да особа има срчано обољење, али може бити разлог да се обрати љекару.

Повишен притисак један од највећих непријатеља срца

Међу најзначајнијим факторима ризика за развој болести срца и крвних судова налази се повишен крвни притисак.

Проблем је управо у томе што многи људи не осјећају никакве тегобе, па хипертензија може остати неоткривена све док се не појаве озбиљне компликације.

Зато је редовно мјерење крвног притиска један од најједноставнијих начина контроле кардиоваскуларног ризика.

Поред крвног притиска, важни су и ниво шећера и масноћа у крви, као и тјелесна маса.

Шта повећава ризик од болести срца

Свјетска здравствена организација међу најважније факторе ризика за болести срца и мождани удар убраја:

• нездраву исхрану,
• физичку неактивност,
• употребу дувана и
• употребу алкохола.

Посљедице таквог начина живота могу да се испоље кроз повишен крвни притисак, повећан ниво шећера и масноћа у крви, прекомјерну тјелесну масу и гојазност.

На ризик од кардиоваскуларних болести утичу и године живота, породична историја болести и друга обољења.

Све већа пажња посвећује се и загађењу ваздуха као фактору који негативно утиче на здравље срца и крвних судова.

На велики број фактора ризика можемо утицати

Добра вијест је да се на значајан дио фактора ризика може утицати:

• престанак пушења,
• здравија исхрана,
• смањење уноса соли,
• редовна физичка активност и
• одржавање здраве тјелесне масе

могу допринијети смањењу ризика од кардиоваскуларних болести.

Једнако су важне редовне контроле, посебно код особа које већ имају повишен крвни притисак, дијабетес, повишене масноће у крви или породичну историју кардиоваскуларних болести.

Превентивни прегледи могу да открију проблем прије појаве озбиљних компликација.

Срчани и мождани удар често долазе изненада

Посебан проблем код кардиоваскуларних болести јесте то што се озбиљан догађај, попут инфаркта или можданог удара, може догодити нагло.

Код срчаног удара могу се јавити бол, притисак или нелагодност у средини грудног коша, али и тегобе које се шире према рукама, рамену, леђима, врату или вилици. Могу се јавити и недостатак ваздуха, мучнина, хладан зној, слабост и вртоглавица.

Знаци можданог удара могу укључивати изненадну слабост или утрнулост лица, руке или ноге, нарочито на једној страни тијела, проблеме са говором и разумијевањем, поремећаје вида, губитак равнотеже или изненадну јаку главобољу.

У таквим ситуацијама вријеме је изузетно важно и потребно је одмах затражити хитну медицинску помоћ.

Кардиоваскуларне болести водећи узрок смрти и код нас

Кардиоваскуларне болести велики су здравствени проблем и у нашем региону.

Начелница Клинике за кардиоваскуларне болести Универзитетског клиничког центра Републике Српске др Тамара Ковачевић Прерадовић истакла је поводом Свјетског дана срца да су управо ове болести главни узрок смрти.

Она је указала и на значај препознавања кардиоваскуларног ризика код жена.

УКЦ Републике Српске је кроз пројекат „Женско срце, снажно срце“ обавио прегледе око хиљаду жена, а в.д. директора УКЦ-а Републике Српске Никола Шобот нагласио је значај превенције и раног откривања кардиоваскуларних проблема.

- Постоји чак 14 пута већа вјероватноћа да жена изгуби живот од кардиоваскуларних болести него од карцинома дојке. То један озбиљан кардиоваскуларни ризик и кроз овај пројекат хтјели смо послати поруку колико је здраво срце битно, колико је жена важна у друштву и колико је њено здравље важно, како за породицу, тако и за цијело друштво - казао је Шобот.

Не чекајте симптоме да бисте провјерили срце

Свјетски дан срца, установљен 2000. године, сваког 29. септембра подсјећа на размјере кардиоваскуларних болести и могућности њихове превенције.

Овогодишња порука посебно упозорава да одсуство симптома не мора да значи и одсуство ризика.

Због тога брига о срцу не почиње тек када се јаве бол у грудима, аритмија или недостатак ваздуха. Она почиње много раније – контролом крвног притиска, шећера и масноћа у крви, престанком пушења, кретањем, правилнијом исхраном и редовним превентивним прегледима.

Јер код болести срца управо оно што не осјећамо понекад може бити најважније упозорење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.