Фото: Уступљена фотографија
| Петар Мрђа
СРБАЦ - Зашто имамо потребу да пратимо туђе животе, колико на наше самопоуздање утичу друштвене мреже и можемо ли бити срећни без потврде других, нека су од питања на која ће одговоре понудити мастер психологије Петар Мрђа из Српца, који ће у понедјељак, 23. новембра, у Кући Милановића у Бањалуци, са почетком у 19 часова, одржати предавање о ФОМО феномену, односно страху од пропуштања.
Мрђа има 31 годину, а иза себе више од 20 научноистраживачких радова и вишегодишње искуство у области људских ресурса. Након неколико година живота и рада у Бањалуци и двије и по године проведене у Сарајеву, вратио се у родни Србац, гдје данас ради у компанији "Перутнина Птуј" као ХР бизнис партнер, повезујући кадровску политику са пословним циљевима компаније.
Предавање о ФОМО феномену, које је крајем маја одржао и у Српцу, бави се једном од све присутнијих појава савременог друштва. Ријеч је о страху да нешто пропуштамо, односно осјећају да други људи живе занимљивије, квалитетније и узбудљивије животе од нас.
Мрђа објашњава да друштвене мреже додатно појачавају тај осјећај, јер свакодневно посматрамо туђа путовања, успјехе и наизглед савршене тренутке, а затим их упоређујемо са сопственом свакодневицом.
- Људи отворе "Инстаграм", "Фејсбук" или "ТикТок" и гледају животе тих људи. Сви живе бајно, сјајно. Путовања, Ајфелов торањ, Криви торањ у Пизи, пирамиде у Египту, Шри Ланка и тако даље. Онда погледаш мало око себе, видиш да сједиш у неком стану од 42 квадрата и питаш се: Јесам ли ја луд? Како ови људи живе, а види гдје ја сједим - објашњава Мрђа.
Управо такво поређење може створити фрустрацију, осјећај мање вриједности, анксиозност и незадовољство сопственим животом. Проблем је и у томе што корисници често заборављају да на друштвеним мрежама гледају пажљиво одабране тренутке, а не цјелокупну стварност. Број пратилаца, лајкова и реакција тако постаје својеврсно мјерило вриједности, иако не говори нужно ништа о стварном квалитету нечијег живота.
Мрђа наглашава да овај феномен није резервисан само за младе, како се често мисли, већ погађа и људе у тридесетим, четрдесетим и педесетим годинама. Посебно истиче да човјек може бити истински срећан и без потребе да другима показује доказе своје среће.
- Када одеш на плажу, треба да осјетиш пијесак под тијелом, погледаш море и осјетиш његов мирис. То је, у ствари, стварно уживање у животу да будеш посвећен ономе што се дешава, а не томе да ли ће неко други то видјети - сматра он.
И сам покушава да успостави здравији однос према дигиталном свијету, па већ око годину дана сваког мјесеца на седам дана искључује "Инстаграм", док је кориштење друштвених мрежа ограничио на 45 минута дневно.
Иза његовог интересовања за људско понашање стоји дугогодишња радозналост. За психологију као животни позив одлучио се још у другом разреду гимназије, када се први пут сусрео са тим предметом. Током студија посебно се заинтересовао за психологију личности и истраживачки рад, а његови радови објављивани су у домаћим и иностраним часописима.
- Са двоје колега са факултета сам покренуо иницијативу за увођење модула психологије рада, јер сам желио да истраживачка интересовања повежем са практичном примјеном психологије у запошљавању и процјени кандидата. Иницијатива је успјела, а касније сам искуство стицао у компанијама "Алфабет груп", "Клика" и "ЛЦ Ваикики" - каже Петар, који је био ангажован као асистент на Катедри за психологију Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци.
Већ десетак година ради и на књизи о народним пословицама, а идеју је добио након што му је кум поклонио збирку српских народних пословица. Посебну пажњу привукла му је изрека "Празно буре најјаче звечи", коју је повезао са Дaнинг-Кругеровим ефектом, појавом у којој људи који недовољно познају одређену област често имају претјерано високо мишљење о сопственом знању и способностима.
- Желио сам да понудим одговор на питање да ли су народне пословице заиста тачне и колико су одрживе у модерном времену. Тако напримјер, пословица "Дјевојку лијепо лице удаје" је тачна, што се потврдило кроз еволуцијску психологију која показује шта је мушкарцима привлачно код жена, а то су симетрија лица, пуније усне и слично. Али сам онда додао "Широка рамена мушкарца жене", јер је физичка снага оно што је женама привлачно код мушкараца - истакао је Петар.
Да његов пут није био сасвим уобичајен потврђује и менталистички шоу који је имао као средњошколац, наступајући у Српцу, Бањалуци и Новом Граду. Публика је могла да види трикове у којима погађа замишљене бројеве, предвиђа ријечи или наводи учеснике да сами изговоре оно што је унапријед записао.
У слободно вријеме тренира у теретани, док је бокс, којим се раније активно бавио, оставио као повремену активност. Каже да га је управо тај спорт научио важној животној лекцији, да није у сваку борбу потребно улазити и да понекад треба знати избјећи сукоб.
- Психологија је највише утицала на мој однос према људима. Данас сам стрпљивији и настојим да никога не процјењујем на први поглед. Човјека ипак мораш посматрати у различитим контекстима да би донио суд о њему - наводи Мрђа.
Да је Петар склон хумору показује и један детаљ из његове мастер тезе. Након вишемјесечног писања рада, у биографији коју је требало приложити на крају, поред података о образовању и просјеку, из шале је додао и да је "несрећно неожењен". Тај детаљ, међутим, није наишао на одобравање, па му је теза због њега враћена чак два пута.
- Нисам желио да одустанем од пошалице, коју сам осмислио као пародију на биографске податке који се често наводе у предизборним представљањима, попут тога ко је ожењен, колико има дјеце и слично - каже Петар.
Додаје да, када би морао да бира између два екстрема, радије би био срећно неожењен него несрећно ожењен.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.