Фото: архива
| Мостар
Док се највеће свјетске економије утркују у изградњи дата центара, а технолошке компаније издвајају милијарде долара за рачунарске капацитете потребне вјештачкој интелигенцији, и Мостар би могао постати једно од регионалних средишта ове индустрије. Најављена су два велика пројекта, један америчке компаније ААФС Инфраструктура и енергија, вриједан око 530 милиона евра, и други под именом НОВЕРИКС, који би био изграђен на простору некадашњег "Алуминија".
Ипак, иза великих инвестиционих најава стоји неколико важних питања: ко ће обезбиједити довољно електричне енергије, колико ће коштати изградња потребне инфраструктуре и какву ће стварну корист од тих постројења имати домаћа привреда? Дата центри нису класичне фабрике, али су велики и стални потрошачи струје. Сервери и друга опрема раде непрекидно, па захтијевају стабилно напајање, ефикасно хлађење и поуздане телекомуникационе везе. Зато се њихова исплативост не мјери само цијеном изградње и приходима од услуга већ и могућношћу да се дугорочно обезбиједе сви услови за рад.
Америчка компанија ААФС у августу је проширила раније најављени инвестициони пакет у БиХ уврштавањем дата центра снаге 100 мегавата, чија је вриједност процијењена на око 530 милиона евра. Директор компаније за БиХ Амер Бекан рекао је за "Блумберг Адрију" да би постројење, када буде пуштено у рад, могло остваривати годишњи приход од око 108 милиона евра.
Према подацима компаније НОВЕРИКС, прва фаза њеног пројекта обухватила би капацитет од 50 мегавата, док би у каснијим фазама могао бити проширен на 200 мегавата. У накнадним објашњењима на званичној страници компаније прецизирано је да се почетних 50 мегавата односи на укупну снагу потребну кампусу, укључујући сервере, хлађење и пратеће системе. Та разлика је важна за енергетску рачуницу, јер код дата центара није свеједно да ли се најављена снага односи само на рачунарску опрему или на укупну потрошњу постројења. За пројекат ААФС-а још није јавно прецизирано шта тачно обухвата најављених 100 мегавата, па се два пројекта не могу непосредно поредити без додатних ограда.
Ипак, математичка рачуница показује о каквим је потребама ријеч. Постројење снаге 100 мегавата, када би непрекидно радило пуним капацитетом током цијеле године, потрошило би око 876 гигават-часова струје. Прва фаза НОВЕРИКС-а значила би теоријску годишњу потрошњу од око 438 гигават-часова, док би проширење на 200 мегавата тај износ повећало на око 1,75 терават-часова.
Другим ријечима, прва фаза НОВЕРИКС-а трошила би количину струје једнаку око 3,6 одсто годишње потрошње БиХ, а проширење на 200 мегавата око 14 одсто. Ако би се и најављених 100 мегавата ААФС-а односило на укупну потрошњу постројења, његов годишњи удио био би око седам одсто. Заједно, два центра у почетним фазама могла би трошити око 1,3 терават-часа годишње, а са проширењем НОВЕРИКС-а на 200 мегавата око 2,6 терават-часова.
Искуства европских земаља показују да брз развој ове индустрије може створити озбиљан притисак на електроенергетски систем. Ирска је један од најупечатљивијих примјера. Дата центри су 2024. године учествовали са 22 одсто у укупној потрошњи струје у тој земљи, а према процјенама оператора система тај удио могао би порасти на 31 одсто до 2034. године.
Због тога је ирски регулатор у децембру 2025. усвојио нову политику прикључења. Нови инвеститори морају обезбиједити производне или складишне капацитете који одговарају траженој снази прикључка, док најмање 80 одсто годишњих потреба морају покрити додатним пројектима обновљивих извора у Ирској. За изградњу тих капацитета предвиђен је прелазни период од шест година.
Проблеми су присутни и у Данској, гдје је у марту 2026. привремено обустављено склапање нових уговора о прикључењу на преносну мрежу. Према подацима Европске комисије, захтјеви за новим капацитетима достигли су око 33,5 гигавата, док је вршна потрошња струје у земљи око седам гигавата. Међу главним изворима нове потражње били су дата центри, постројења за производњу водоника и батеријски системи. Након што је обустава окончана у јуну, уведен је модел према којем се већи пројекти процјењују и рангирају према степену припремљености и расположивим капацитетима мреже.
Сличне препреке присутне су и у најразвијенијим европским технолошким средиштима. Према документу Европске комисије, прикључење дата центра на мрежу може трајати од три до десет година, зависно од земље и локације. У Франкфурту, Амстердаму, Паризу и Даблину рокови достижу седам до десет година, а због загушења мреже забиљежена су и дужа чекања.
- Ови примјери не значе да БиХ треба да одустане од оваквих инвестиција, али показују да се њихова изградња не може посматрати одвојено од стања електроенергетског система. Није довољно утврдити да земља на годишњем нивоу производи или увози довољно струје. Потребно је знати може ли мрежа ту енергију испоручити на конкретну локацију у сваком тренутку и ко ће платити неопходна улагања - упозоравају саговорници "Гласа Српске".
Планови ААФС-а не завршавају се на дата центру. Компанија је раније најавила инвестициони пакет који обухвата изградњу Јужне гасне интерконекције, три електране на природни гас и модернизацију аеродрома у Сарајеву и Мостару. Гасне електране биле би грађене у Мостару, Какњу и Тузли, а њихови производни капацитети могли би постати дио шире енергетске инфраструктуре на којој инвеститор заснива своје планове.
Међутим, то што се у истом пакету најављују електране и дата центар не значи да је утврђено да ће један пројекат снабдијевати други. За такву процјену потребно је знати снагу електрана, количину гаса коју би трошиле, колико би струје производиле и коме би је продавале.
Јужна интерконекција требало би да повеже БиХ са хрватским гасним системом и омогући приступ другим изворима, укључујући течни природни гас са терминала на Крку. То би проширило могућности снабдијевања, али не значи да би гас био јефтин нити да би производња струје из њега аутоматски била конкурентна. Зато је, према ријечима стручњака, важно утврдити ко би финансирао прикључке, трафо-станице и евентуално јачање мреже, те да ли би те трошкове сносио инвеститор или би дио обавеза могао пасти на јавна предузећа и друге кориснике система.
Поред електричне енергије, један од највећих техничких изазова за дата центре јесте одвођење топлоте, упозоравају саговорници "Гласа Српске". Сервери током рада производе велике количине топлоте, па системи за хлађење морају функционисати готово непрекидно. Избор технологије директно утиче на потрошњу струје и воде, трошкове одржавања и утицај постројења на околину.
Компанија НОВЕРИКС наводи да планира рециркулациони систем хлађења, при којем се топлота углавном одводи у ваздух, док би се вода користила у ограниченим периодима када је потребно додатно хлађење. Према објављеним објашњењима, није планирано директно захватање воде из Неретве и њено враћање у ријеку након загријавања.
Коначне количине воде, како наводе, биле би утврђене након пројектовања и кроз водне дозволе. За ААФС-ов центар детаљи система хлађења још нису јавно представљени у мјери која би омогућила поуздану процјену потрошње воде и утицаја на околину. Због тога се начин хлађења који најављује НОВЕРИКС не може приписивати другом пројекту, нити се подаци једног постројења могу узимати као доказ о утицају другог. У Мостару, гдје су водни ресурси важни и за становништво и за привреду, прије почетка градње требало би објавити податке о потрошњи воде, начину одвођења топлоте и могућим утицајима на околину.
Један од најупечатљивијих података у најави ААФС-а јесте процијењени годишњи приход од око 108 милиона евра. У односу на најављену инвестицију од 530 милиона евра, тај износ на први поглед оставља утисак велике исплативости.
- Приход није исто што и добит, нити се на основу те двије цифре може израчунати рок поврата инвестиције. У трошкове рада улазе електрична енергија, хлађење, телекомуникације, одржавање и замјена серверске опреме, безбједност и финансирање. Посебно је важна цијена струје, јер она може пресудно утицати на конкурентност услуга које би се из Мостара нудиле међународним клијентима. Није познато ни ко би били корисници центра, да ли постоје уговори са великим технолошким компанијама и колики дио капацитета би био унапријед резервисан. Зато процијењени приход треба посматрати као пословну пројекцију инвеститора, а не као новац који је већ обезбијеђен - наводи наш извор.
Додаје да је неизвјесно и колико би од таквог посла остало у локалној економији. Изградња би ангажовала грађевинске компаније и домаће добављаче, али би велики дио специјализоване опреме, од сервера до система за хлађење и напајање, вјероватно морао бити набављен у иностранству. Дугорочни ефекти зависили би од броја домаћих фирми укључених у одржавање и пружање других услуга.
- За разлику од класичних фабрика, дата центри не захтијевају велики број запослених у односу на вриједност инвестиције. Већина процеса је аутоматизована, а најважнији послови односе се на управљање серверима, одржавање система, безбједност и надзор. Због тога се корист за локалну заједницу не може мјерити само вриједношћу инвестиције већ и бројем и структуром радних мјеста, висином плата и уговорима са домаћим компанијама – каже наш извор.
И ААФС и НОВЕРИКС најављују велике технолошке и инфраструктурне подухвате, али јавно доступни подаци још нису довољни за потпуну процјену њихове изводљивости. НОВЕРИКС наводи да је пројекат у раној фази, да градња није почела и да су у току техничке студије и припреме за дозволе. За ААФС такође нису представљени сви технички детаљи, коначни распоред радова нити финансијска конструкција самог дата центра.
- Прије него што најављени мегавати постану стварни потрошачи, потребно је знати колика ће снага бити расположива на мјесту прикључења, ко ће финансирати евентуално јачање мреже, колико ће струја коштати и каква су рјешења за хлађење и воду. Једнако је важно колико ће послова добити домаће компаније – наводе наши извори.
Сматрају да ће се управо на тим питањима видјети разлика између инвестиционе најаве и посла који доноси корист земљи у којој се гради. Ако инвеститори обезбиједе капитал, плате прикључке и потребно јачање мреже, ангажују домаће фирме и отворе простор за запошљавање стручњака, Мостар би могао добити нову привредну дјелатност и подстицај технолошком развоју. Ако, међутим, дио трошкова инфраструктуре буде пребачен на јавни систем, док корист остане углавном у приходима инвеститора, рачуница за домаћу економију изгледаће знатно другачије.
У финском граду Хамини некадашња фабрика папира претворена је у један од великих дата центара "Гугла", у који је амерички технолошки гигант уложио око 3,5 милијарди евра.
Осим што користи морску воду за хлађење сервера, постројење дио произведене топлоте усмјерава у градску мрежу гријања, покривајући потенцијално око 80 одсто њених годишњих потреба.
Такав примјер показује да дата центар не мора бити само велики потрошач енергије већ уз одговарајућу инфраструктуру може постати и извор користи за локалну заједницу.
Идеја о изградњи дата центра није непозната ни у Српској, гдје су већ направљени први кораци ка успостављању властите инфраструктуре за чување и обраду података.
Поред плана да се обједине информациони системи институција, у јавности су се појавиле и најаве о могућности изградње комерцијалних центара који би своје капацитете изнајмљивали свјетским технолошким компанијама.
Такви планови отварају и питање да ли би Српска, попут Мостара, могла постати нова локација за улагања у индустрију која све више зависи од расположиве енергије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.