Срби у Словенији успјешно чувају традицију и обичаје (ФОТО; ВИДЕО)

ЉУБЉАНА - Три деценије успјешног рада, заједништва и истрајности — тако би се укратко могла описати прича Савеза српских друштава Словеније, који је у Љубљани обиљежио 30 година постојања свечаном академијом пуном емоција, поноса и културе,

Пуна сала и заједништво

Предсједник Савеза српских друштава Словеније, Милан Гламочанин истакао је да је јубилеј био прилика да се Савез представи на посебан начин.
– Хтјели смо да спојимо искуство старијих и ентузијазам млађих. Сала је била препуна, а реакције публике показале су да смо успјели. По први пут у историји удружили смо ансамбле и пјевачке групе и показали како заједништво изгледа у пракси – поручио је Гламочанин.

Од скромних почетака до јаког културног стуба

Свечана академија била је и подсјећање на прве дане рада Савеза, када је све почињало са великим ентузијазмом, али скромним могућностима.
– Прије тридесет година није било лако. Данас жањемо плодове дугогодишњег труда. Награде које смо освојили нису толико вриједне као то што смо успјели пренијети културу, вјеру и језик на млађе генерације – каже Златомир Бодирожа, један од оснивача Савеза.

Нови задаци и поглед ка будућности

Према ријечима Митра Вујновића, предсједника Културног друштва „Брдо“ из Крања и једног од учесника оснивања Савеза 1995. године, овај јубилеј је тек почетак нове фазе:
– Тада нисмо могли ни сањати да ћемо формирати овако јаку организацију. Вјерујем да ће наредне деценије донијети још више чланица, пројеката и заједничких успјеха – рекао је Вујновић.

Кровни Савез олакшао рад културних друштава

Захваљујући Савезу, бројна српска културно-умјетничка друштва у Словенији успјешно реализују пројекте, наступе и манифестације.
– Да није било Савеза, све би било много теже. Пуно радимо, наступамо и сарађујемо – истиче предсједник КУД „Сава“ Храстник Цвјетин Нешковић.

Секретар КУД „Свети Никола“ из Марибора, Срећко Марковић, додаје да сама чињеница да је КУД чланица Савеза пуно значи.

- Помажемо једни другима и заједно чувамо оно што нас спаја – нашу традицију и заједништво.

Емоције и понос на сцени

Публику је посебно дирнуо наступ Кларе Ковачић из Новог Места, младе Словенке која је отпјевала пјесму „Вила с Кошара“:
– Иако сам Словенка, волим Србе и Србију свим срцем. Волим да пјевам о Косову, јер се осјећам као да пјевам за те људе. То је наша света земља. Моја душа је – српска. Увијек пјевам са великом емоцијом, а вољела бих да пјевам као Даница Црногорчевић – рекла је Клара под снажним емоцијама.

Српска традиција и култура у срцу Словеније

Како истиче члан Савјета Владе Републике Словеније и представник српске заједнице Крстан Шућур пут није био нимало лак.
– Срби су од статуса народа постали национална мањина без статуса. Ипак, захваљујући Савезу и упорности оснивача, сачували смо нашу културну баштину и идентитет – поручио је Шућур.

Тридесет година поноса и заједништва

Три деценије касније, Срби у Словенији доказали су да и далеко од домовине успјешно чувају оно што их одређује – језик, културу, вјеру и обичаје.
Данас живе у толерантнијем и отворенијем друштву, а њихова богата традиција све више постаје препознатљив дио културног мозаика Словеније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.