„Плави телефон“ примио 90.000 позива за 13 година: Због чега дјеца и млади најчешће траже помоћ

/ БАЊАЛУКА – Савјетодавна линија за дјецу и младе „Плави телефон“ забиљежила је око 90.000 позива током 13 година постојања, а међу најчешћим разлозима за јављање су проблеми са менталним здрављем, суицидалне мисли, насиље и злостављање, подаци су Удружења „Нова генерација“.

Резултати дванаестогодишње анализе позива представљени су на конференцији у Бањалуци, организованој поводом Свјетског дана менталног здравља, у сарадњи са УНИЦЕФ-ом у БиХ и Универзитетом у Бањалуци.

Подаци и искуства савјетника показују да дјеца и млади све чешће траже помоћ због:

•  анксиозности,
• депресије,
• усамљености,
• самоповређивања и
• суицидалних мисли,

али и због проблема у породичним, вршњачким и партнерским односима.

Посебну забринутост изазивају различити облици насиља, међу којима је у посљедњих неколико година све израженије насиље на интернету.

Директор Удружења „Нова генерација“ Саша Рисојевић рекао је да је „Плави телефон“ од оснивања 2013. године примио око 90.000 позива дјеце и младих из Републике Српске и БиХ, те да је забиљежено и око 12.500 пропуштених позива.

Према његовим ријечима, посебно забрињава то што су бројни позиви стигли након 17 часова, када савјетници више нису доступни.

- То су позиви који су стигли послије 17.00 часова, ван радног времена наших сарадника на "Плавом телефону", што нам говори да је неопходно да продужимо радно вријеме бар до 22.00 часа - оцијенио је Рисојевић.

Најмлађе дијете имало седам година, најстарији корисник 94

Савјетница на „Плавом телефону“ и мастер психологије Бобана Липовац, која већ шест година ради на овој линији, истакла је да се дјеца и млади најчешће јављају због проблема са менталним здрављем, осјећања анксиозности, депресије и усамљености, али и због самоповређивања и суицидалних мисли.

Међу темама о којима разговарају са савјетницима су и проблеми у односима са родитељима, вршњацима и пријатељима, као и различити облици насиља којима су изложени.

- Често са нама дијеле проблеме које имају у вршњачким и породичним односима, али и због разних облика насиља којима су изложени, међу којима су, у посљедњих неколико година, у порасту случајеви насиља на интернету - рекла је Липовац.

Подаци показују да се за помоћ не обраћају само старији основци и средњошколци. Најмлађе дијете које је позвало „Плави телефон“ имало је свега седам година, док је најстарији корисник имао 94 године.

Разговор са дјецом тог узраста захтијева посебан приступ и прилагођавање њиховом начину разумијевања проблема и изражавања осјећања.

Липовац је испричала да се седмогодишња дјевојчица савјетницима обратила због проблема у односу са родитељима, те да се и данас јавља и разговара са њима.

Овај примјер показује да потреба за подршком може постојати и код веома мале дјеце, због чега је важно да одрасли њихове проблеме не умањују нити их унапријед сматрају неважним.

Најдужи разговор трајао шест часова

Колико је дјеци и младима понекад потребно времена да проговоре о ономе што их мучи показује и податак да је најдужи разговор на „Плавом телефону“ трајао чак шест часова. Разговор је вођен путем апликације за ћаскање.

Липовац је истакла да савјетовање има два важна циља – пружање помоћи особи која се обратила и изградњу односа повјерења између савјетника и корисника.

- Разговори нису временски ограничени, а најдужи је трајао шест часова и он се одвијао преко наше апликације за ћаскање - навела је Липовац.

Савјетници настоје да дјеци и младима помогну да боље разумију своја осјећања, сагледају ситуацију у којој се налазе и препознају начине на које могу добити одговарајућу помоћ. Важно је да особа која се обрати осјети да је неко слуша без осуђивања и да о својим проблемима може да говори отворено.

У случајевима када процјене да постоји непосредна опасност по живот, укључујући јасно изражене суицидалне планове и намјере, савјетници обавјештавају надлежне институције. Липовац је истакла добру сарадњу са Министарством унутрашњих послова.

Родитељи треба да чују и виде своје дијете

Једна од важних порука конференције односила се на улогу родитеља и начин на који реагују када им се дијете повјери и исприча шта га мучи.

Липовац је нагласила да је најважније да родитељи саслушају дјецу, покажу разумијевање и не умањују њихове проблеме, чак и када им се чини да је ријеч о нечему што се може лако ријешити.

- Најважније за родитеље јесте да чују и виде своје дијете. Не постоје мали и небитни проблеми. Све са чим се дјеца данас суочавају за њих је важно и најважније је реаговати када нам се обрате-  поручила је Липовац.

Начин на који одрасли реагују може утицати на то да ли ће дијете наставити да говори о својим осјећањима и потражити помоћ или ће се повући и покушати да проблем ријеши само.

Ако дијете осјети да га родитељи не разумију, да његова осјећања нису важна или да ће бити осуђивано, може одустати од разговора и подршку потражити на другом мјесту. Због тога је важно створити окружење у којем дјеца могу отворено да говоре о страховима, проблемима и ситуацијама које их оптерећују.

Најчешће се јављају адолесценти

Када је ријеч о узрасту корисника, путем телефонских позива најчешће се јављају дјеца узраста од 13 до 15 година, али и одрасли старији од 31 године, међу којима су углавном родитељи и друге особе којима је потребан разговор и подршка.

Путем апликације за ћаскање најчешће се обраћају адолесценти узраста од 15 до 20 година.

Вршилац дужности помоћника министра здравља Републике Српске Дејан Ђукановић истакао је значај постојања савјетодавне линије, јер се млади због страха, стида и стигме често устручавају да се одмах обрате здравственим установама и затраже помоћ.

„Плави телефон“ им омогућава да анонимно разговарају са савјетницима, изнесу проблеме и добију подршку стручних лица.

Више од 12.000 пропуштених позива указује на потребу за доступнијом подршком

Подаци о око 12.500 пропуштених позива додатно указују на потребу да подршка дјеци и младима буде доступна у што већем дијелу дана. Посебно је важно да помоћ могу добити и они који се са тешким осјећањима или проблемима суоче у вечерњим часовима, када им је најпотребнији разговор са неким ко ће их саслушати.

Дванаестогодишња анализа позива, представљена поводом Свјетског дана менталног здравља, показује да су проблеми са којима се дјеца и млади суочавају разноврсни и да се не могу свести само на једну област живота. Од породичних односа и вршњачког насиља до анксиозности, депресије, усамљености и суицидалних мисли, заједничко им је то што особама које их проживљавају често треба неко коме могу да се повјере.

Из „Нове генерације“ поручују да је важно да дјеца и млади знају да нису сами и да постоји мјесто на којем могу потражити помоћ, док одрасли имају одговорност да њихове проблеме схвате озбиљно и реагују када им се обрате.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.