Фото: СРНА
БЕОГРАД - У Конаку кнегиње Љубице у Београду данас је представљен пројекат "Кораци у камену траговима предака" и рад интернет платформе: траговимапредака.цом, чији је циљ да сачува трагове постојања Срба на просторима ФБиХ на којима су вијековима живјели, а данас их је врло мало или их уопште нема.
Пројекат заједнички реализују Организација "Деком" из Бањалуке и Одбор за заштиту права Срба из ФБиХ уз подршку Управе за дијаспору и Србе у региону Министарства спољних послова Србије.
Предсједник Одбора Ђорђе Радановић указао је на значај да се анимирају сви како би се укључили у овај пројекат да би се мапирала стара српска православна гробља и српске светиње, које су угрожене и ријетко се обилазе, те да би неко кроз 100 или 200 година могао да сазна да су на тим просторима некада живјели и Срби.
"Важно је знати да су Срби некада живјели и у Ливну и у Љубушком, Горњем Вакуфу, у Витезу, Новом Травнику", рекао је Радановић.
Нагласио је да је сада фокус на малим гробљима гдје су Срби били мањина на попису 1991. године, а која за можда пет, 10 година нећемо моћи да се лоцирају, те је позвао све који обилазе гробове својих предака да шаљу фотографије и податке.
Он је навео да је од укупно 1.100 гробаља до сада лоцирано 175, а од 700 православних светиња њих 42, те су фотографисани и одређене су им географске координате.
"То смо поставили на платформу да свако може наћи", рекао је Радановић.
Драган Јешић из "Декома" рекао је да дигитална платформа "Траговима предака" представља савремен начин да се сачува српско насљеђе и навео да је посебно значајно то што је платформа заштићена од хакерских напада.
"Раније су организованим активностима Бошњака из ФБиХ фотографије наших гробаља, српских православних светиња редовно скидане са `Гугла`. Због тога смо успоставили ову платформу која је потпуно независна, налази се под нашом контролом и ми одлучујемо шта ће на њој бити", навео је Јешић.
Појаснио је да су на овај начин покушали да српској и свјетској јавности приближе са чим се Срби суочавају у ФБиХ, те нагласио да је намјера да се успостави дигитална база.
"На том простору је некад живјело око 510.000 Срба, а неки подаци говоре да је чак 400.000 Срба и даље протјерано са својих огњишта. Овим смо хтјели да њихова огњишта и оставштину заувијек сачувамо од заборава", рекао је Јешић.
Директор Управе за дијаспору и Србе у региону Владимир Кокановић сматра да постоји ризик ако се не сачувају трагови предака да будуће генерације остану без дијела приче о томе ко су, одакле потичу и коме припадају.
"Зато овај пројекат није само бележење старих гробаља и споменика, већ начин да сачувамо корене и предамо их онима који долазе после нас", напоменуо је Кокановић.
Он је нагласио да није случајно да је пројект представљен у простору Конака кнегиње Љубице, гдје је у току изложба "Камен и цвијет из Пребиловаца", посвећена очувању сјећања на Свете пребиловачке мученике, пострадале у Другом свјетском рату.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.