Фото: Агенције
БИЈЕЉИНА – У већем дијелу Европе предстојеће зиме очекује се мање снијега од просјека, а највећи мањак прогнозира се на Балкану, у Скандинавији и дијеловима средње Европе, показује анализа шест сезонских метеоролошких модела.
Према прогнози метеоролошког портала „Сивир ведр Јуроп“, у Скандинавији се очекује осам центиметара снијега мање од просјека, док је за југоисточну Европу предвиђен мањак од 4,9 центиметара.
У средњој Европи и на Алпима прогнозиране количине снијега смањене су за 7,3 центиметра у односу на септембарске процјене, док је за источну Европу, Естонију, Летонију и Литванију предвиђено смањење од 5,6 центиметара.
Метеоролог Андреј Флис навео је у анализи да најновији подаци потврђују изгледе за слабију сњежну сезону у већем дијелу Европе.
На временске прилике, како је наведено, утиче и снажан Ел Нињо, климатски феномен повезан са загријавањем површинских вода тропског Пацифика, који мијења атмосферску циркулацију и временске обрасце широм свијета.
Према сезонским прогнозама, у јануару би сњежних падавина могло бити у источним дијеловима средње Европе, према сјевероистоку, као и у појединим дијеловима сјеверне Европе.
У марту се више снијега од уобичајеног очекује на крајњем сјеверу континента.
Ови изгледи указују на то да би сњежне епизоде у Европи могле бити изгледније у другој половини зиме, када су температуре сезонски најниже.
Метеоролози упозоравају да би евентуални поремећај поларног вртлога у другом дијелу зиме могао довести до продора хладног ваздуха и повећати шансе за снијег, чак и у подручјима у којима се тренутно прогнозирају количине испод просјека.
Ипак, ријеч је о сезонским прогнозама које описују опште изгледе за зиму, а не о поузданој најави конкретних сњежних падавина у појединим градовима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.