Оре њиве, коси ливаде, а тек му је деведесет

РОГAТИЦA - Aко радник радећи дневно осам часова за 40 година заради пензију, онда сам их ја зарадио најмање четири, а можда и више. Иако не примам ни паре, захваљујући раду успио сам да доживим дубоку старост у здрављу и весељу.

Овако почиње своју животну причу старина Мишо Сорак из села Шене Крене код Рогатице, који ће 4. маја ове године закорачити у деведесету годину. Старина Мишо каже да не постоји неки посебан рецепт за дуговјечност. Сматра да сваки човјек може сам себи учинити живот слађим, али и горчим.

- Мене живот није мазио, али се никада нисам предавао и клонуо духом. Чак и у најтежим тренуцима волио сам пјесму и шалу и нисам дозволио да туга буде јача од мене - рекао је Мишо.

Он каже да је најбољи лијек за сваку бригу рад, од којег никада није бјежао. Присјећа да је још као дијете ишао на њиву и обављао све сеоске послове, чак и оне најтеже.

- У нашој кући се увијек касно лијегало, а рано устајало. Ја сам био најстарије дијете у породици, па сам морао помагати родитељима, јер је требало нахранити браћу и сестре. Нисам се бојао посла, па сад имам снаге као младић - у шали каже Мишо.

Прича да је волио и књигу. Завршио је основну школу и био одличан ученик.

- Отац, је као и сви сељаци у то вријеме, живио веома скромно. Није могао да ме шаље на даље школовање и ја наставих оно што је и он радио - орати њиве и косити ливаде - присјећа се Мишо.

Каже да је косио више туђе него своје ливаде. Мишин отац имао је 16 дунума земље, а он сада има више од три стотине.

За овог старину комшије кажу да је узоран домаћин. У његовом тору и штали је више од 40 оваца и шест крава, а у воћњаку је више хиљаду стабала шљива, крушака и јабука.

- Никада нисам пушио и нисам се опијао, али на залогају нисам штедио. Волио сам увијек појести здраву сељачку храну, воће чим устанем. Због тога љекари и данас за мене не знају - прича Сорак.

Краљев војник

- Краљеву војску одслужио сам непосредно пред Други велики рат. Позиву на устанак 1941. одазвао сам се међу првима у Гучеву, али сам на подјели, марта 1942, стао уз оне који су се борили за Краља и отаyбину. Нисам упрљао руке и послије рата наставио сам да радим оно што сам највише знао, обрађивати земљу - каже Мишо Шорак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.