Увођење реда на тржиште отпада дугорочни спас

Данијела Бајић
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: илустрација

БАЊАЛУКА - Недостатак свеобухватних података о капацитетима домаћих прерађивача не би смио бити препрека за увоз металног отпада из Европске уније у БиХ, због чега привредници траже да Брисел преиспита своју одлуку, док у Спољнотрговинској комори БиХ упозоравају да је, осим наставка институционалног лобирања, неопходно уредити и домаће тржиште секундарних сировина.

Нова правила Европске уније о прекограничном кретању отпада, којима се пооштравају услови за извоз у земље које нису чланице OECD-а, међу којима је и БиХ, почињу да се примјењују 21. маја идуће године, док се коначна одлука Европске комисије о томе да ли ће БиХ бити одобрен увоз жељезног отпада и отпада обојених метала очекује до краја ове седмице.

Од њеног исхода зависиће да ли ће домаће компаније и убудуће моћи да набављају ове секундарне сировине из ЕУ.

Секретар Асoцијације металске и електроиндустрије Спољнотрговинске коморе БиХ Адeла Вукотић-Терек истакла је за "Глас Српске" да су Комора и Министарство спољне трговине и економских односа БиХ реаговали према Европској комисији, тражећи да и метални отпад буде уврштен на листу категорија чији је извоз у БиХ дозвољен.

- Овај процес траје око годину дана и у том периоду смо у више наврата достављали податке који иду у прилог томе да и метал треба да буде на листи. За папир, гуму, текстил и отпад који се користи као алтернативно гориво добили смо зелено свјетло, али захтјев за жељезни отпад и отпад обојених метала није одобрен уз образложење да недостају одређени подаци - рекла је Вукотић-Терек.

Она сматра да недостатак свеобухватних информација не значи да домаће компаније не испуњавају еколошке прописе или да немају одговарајуће капацитете за прераду отпада.

- Претпостављамо да се дио проблема односи на неусклађеност законодавства, због чега је отежано праћење и прикупљање података. Недостатак документације не би смио аутоматски бити протумачен као доказ да немамо компаније које могу одговорно управљати отпадом. Не тражимо снижавање еколошких стандарда, већ да процјене буду засноване на реалном стању - нагласила је она.

Вукотић-Терек истиче да евентуално ограничење не би угрозило цјелокупну рециклажну индустрију, али би појединим предузећима могло отежати попуњавање прерађивачких капацитета и проналажење других добављача.

- Металска индустрија је веома широка и потребе компанија се разликују. Неке увозе отпадни алуминијум, друге старе клима-уређаје које демонтирају и издвајају металне компоненте. Због тога не постоји јединствено алтернативно тржиште, већ свака компанија мора посебно тражити одговарајуће добављаче - појаснила је она.

Ипак, као дугорочно важније питање издвојила је уређење домаћег тржишта секундарних сировина, јер БиХ, како је навела, извози знатно више металног отпада него што увози.

- Морамо радити на систему који ће подстаћи сакупљање и издвајање искористивих сировина, кроз еколошке накнаде, одговарајуће системе сакупљања, депоновања и кауције. Имамо велике количине отпада који се може искористити, али је потребно обезбиједити квалитетније и континуирано снабдијевање домаћих компанија - истакла је Вукотић-Терек.

О могућим посљедицама оваквог ограничења "Глас" је писао и прошле седмице, када је Спољнотрговинска комора упозорила да би искључивање металног отпада из категорија које БиХ може увозити из ЕУ могло отежати снабдијевање домаћих прерађивача. Тада је секретар гранских удружења у Привредној комори Српске Бошко Боројевић истакао да домаће сакупљање метала не може у потпуности надомјестити увоз, те да би ограничење могло повећати трошкове набавке и погодити предузећа која зависе од сировина из ЕУ.

СТАТИСТИКА

Према подацима Агенције за статистику БиХ, увоз жељезног отпада и отпада обојених метала у 2023. години износио је 8.115 тона, од чега је из Европске уније стигло 1.448,15 тона, односно 17,8 одсто. Истовремено, БиХ је те године извезла укупно 965.381 тону одабраних токова отпада, док је увоз износио 29.566 тона.

 

Данијела Бајић ✓ Новинар

Новинар у "Гласу Српске" од 2012. година. На почетку писала за градску рубрику, након чега прелази на друштво и привреду, гдје извјештава и данас.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.