Друштво
Фото: илустрација
БАЊАЛУКА - Док број регистрованих дронова у БиХ расте, па је само од почетка ове године у евиденцију уписано 85 нових летјелица, све је више и пријава о неовлаштеним летовима у близини аеродрома и других осјетљивих објеката, што уз недостатак законских механизама за кажњавање отвара озбиљна питања контроле беспилотних летјелица и безбједности грађана.
Према подацима Дирекције за цивилно ваздухопловство БиХ (БХДЦА), у званичној евиденцији тренутно су 564 дрона, а током ове године сви поднесени захтјеви за регистрацију су одобрени. Од укупног броја, 140 је у власништву физичких лица, исто толико припада државним и безбједносним институцијама, док је 284 регистровано на правна лица.
Из БХДЦА наводе да су сви овогодишњи захтјеви одобрени, али упозоравају да регистрација не значи и потпуну контролу њихове употребе. Наиме, важећи Закон о ваздухопловству БиХ из 2009. године не регулише област дронова, па не садржи ни прекршајне одредбе које би омогућиле кажњавање због нерегистрације или непрописног извођења летова.
- Израдили смо нацрт новог закона о ваздухопловству, који обухвата и област дронова, а који је достављен Министарству комуникација и транспорта БиХ ради упућивања у даљу процедуру усвајања - истакли су из БХДЦА.
Дирекција је до сада запримила шест извјештаја о догађајима у близини аеродрома и других осјетљивих објеката. У тим случајевима оператори су летове изводили без сагласности надлежних институција или потребне координације са њима.
Из БХДЦА наводе да у таквим ситуацијама спроводе истраге и сарађују са другим ваздухопловним субјектима, те дају безбједносне препоруке како би се спријечило понављање сличних догађаја. До сада, како истичу, није било несрећа или озбиљних незгода у цивилном ваздухопловству повезаних са употребом дронова.
Озбиљан изазов
Стручњак за безбједност Слободан Жупљанин сматра да све масовнија употреба беспилотних летјелица представља озбиљан безбједносни изазов, посебно због могућности њихове злоупотребе у извиђачке или борбене сврхе.
- Дронови су данас у изузетно широкој примјени и у рукама људи који знају да рукују њима могу представљати веома озбиљно оружје. Од цивилне летјелице релативно лако се може направити борбени или извиђачки дрон, што отвара простор за различите злоупотребе - упозорава Жупљанин.
Он истиче да је неопходно успоставити потпуну евиденцију дронова, њихових власника и корисника, те обезбиједити контролу њихове употребе.
- Надлежни органи морају учинити све да се зна ко посједује ове летјелице, ко њима управља и у које сврхе их користи. Ако не будемо знали ко их посједује и на који начин их користи, ризикујемо да се суочимо са озбиљнијим проблемима - каже Жупљанин за "Глас".
Он додаје да би грађани који примијете сумњиву употребу дрона требало да обавијесте полицију, док надлежне институције морају дјеловати превентивно, без обзира на недостатке постојеће законске регулативе. Недостатак одговарајућих законских рјешења, сматра Жупљанин, не може бити оправдање за изостанак превентивног дјеловања надлежних институција.
- Ако имате механизме, намјеру и јасно опредјељење да спријечите злоупотребу дронова, онда ћете то и учинити. Проблем је што у БиХ, према мом мишљењу, нема довољно политичке воље и консензуса о томе како треба обезбиједити стабилност и мир. Због тога је одговорност безбједносних и других надлежних структура да на вријеме препознају потенцијалне изворе опасности и реагују прије него што дође до озбиљнијих посљедица - поручио је Жупљанин.
Ратни сукоби
Слободан Жупљанин упозорава да су актуелни ратни сукоби у свијету из коријена промијенили тактику ратовања и показали колико масовна примјена дронова може бити деструктивна.
Он истиче да безбједносне структуре код нас морају пратити те глобалне трендове и хитно пописати све летјелице и њихове власнике како би се спријечили неконтролисани сценарији на домаћем терену.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
