Основна школа „Петар Петровић Његош“ добила обновљену котловницу

ИСТОЧНА ИЛИЏА - Начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић са сарадницима посјетио је Основну школу „Петар Петровић Његош“, гдје је обишао реконструисану котловницу, чијом је обновом омогућено ефикасније и безбједније гријање школских просторија.

Божовић је рекао да је општина за адаптацију гасне котловнице издвојила 35.000 КМ без ПДВ-а, што је половина вриједности пројекта.

– У овај пројекат кренули смо заједно са школом, надлежним ресорним министарством и Градом Источно Сарајево. Укупна вриједност радова износила је 70.000 КМ без ПДВ-а, а општина је обезбиједила 50 одсто тих средстава – рекао је Божовић.

Он је истакао да је обновом котловнице обезбијеђено квалитетно гријање за ученике током гријне сезоне, уз виши ниво безбједности.

– Уградили смо савремену опрему и обезбиједили да школа, уз адекватно руковање системом, има квалитетно гријање и у наредних десетак година – навео је Божовић.

Наредне године планирана изградња паркинга

Божовић је најавио да би општина наредне године требало да финансира и изградњу паркинга у школском дворишту, намијењеног потребама школе и наставног особља.

Према његовим ријечима, вриједност тог пројекта износиће око 70.000 КМ, а цјелокупан износ обезбиједиће општина Источна Илиџа.

Он је нагласио да општина наставља да улаже у школске објекте и услове за одвијање наставе.

– Стојимо на располагању и осталим школама на подручју наше општине. И ове године реализовали смо сличне капиталне пројекте у другим основним школама, као и претходних година. Циљ нам је да ученици имају несметану наставу у адекватно опремљеним и загријаним просторијама, како би могли да се посвете учењу – рекао је Божовић.

Замјењен дотрајали котао

Директор Основне школе „Петар Петровић Његош“ Милица Вуковић рекла је да су у финансирању пројекта, осим општине Источна Илиџа, учествовали и Град Источно Сарајево са 20.000 КМ и Министарство просвјете и културе са 30.000 КМ.

Она је напоменула да су износи које је навела исказани са ПДВ-ом.

– Замијенили смо постојећи котао, који је због дотрајалости неколико година био ван функције. Школа се у међувремену гријала помоћу мањег помоћног котла намијењеног фискултурној сали. Било је неопходно да ријешимо ово питање како не бисмо довели у питање одвијање наставе и загријавање просторија – рекла је Вуковићева.

Она је додала да је обновом система обезбијеђено сигурније гријање, те да нови комбиновани котао омогућава коришћење природног гаса и течних горива.

Према њеним ријечима, мјесечни трошкови гријања на гас износе између 5.000 и 6.000 КМ. Та средства Министарство просвјете и културе издваја у оквиру материјалних трошкова школе, из којих се финансирају и остале потребе установе.

Могућност коришћења лож-уља као алтернативног енергента

Директор предузећа „Гријање инвест“ са Пала, које је изводило радове на адаптацији котловнице, Љубиша Танић појаснио је да је замијењен неисправан и дотрајао горионик, а уграђен савремени уређај њемачког произвођача.

Како је навео, потреба за реконструкцијом система уочена је прошле године, након што је јануарски рачун за гријање достигао готово 10.000 КМ, иако школа током дијела тог периода није радила.

– Установили смо проблем са гориоником и припремили елаборат за тендерску документацију. Након избора најповољнијег извођача, замијенили смо дотрајалу опрему савременим гориоником који омогућава коришћење природног гаса као основног енергента, али и лож-уља као алтернативе – рекао је Танић.

Он је додао да је очишћен и резервоар за лож-уље у школском дворишту, који раније није коришћен из безбједносних разлога. За тај посао ангажована је специјализована фирма из Градишке, а резервоар сада може да прими до 10.000 литара горива.

То би, како је објаснио, омогућило алтернативно снабдијевање у случају прекида или потешкоћа у транспорту природног гаса путем цјевовода.

Танић је најавио и да би у сарадњи са наставницима физике могао бити организован час за ученике старијих разреда о енергетској ефикасности и начинима смањења потрошње.

Он је указао на значај одржавања одговарајуће температуре у учионицама, наводећи да сваки степен изнад прописаних 20 степени Целзијусових повећава потрошњу енергије за око шест одсто.

– Ако учионице загријавамо на 24 или 25 степени, потрошња енергије биће знатно већа. Због сталног раста цијена енергената то се одражава и на трошкове школе. Зато је важно да користимо енергетски ефикасне уређаје и да не отварамо прозоре без потребе, како бисмо смањили потрошњу – поручио је Танић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.