Сутра је Свети Лука: Зашто на овај дан не смије бити свађе и шта значи изрека „Свети Лука, снијег до кука“

Српска православна црква и вјерници сутра, 31. октобра, обиљежавају празник Светог апостола и јеванђелисте Луке, у народу познат као Лучиндан. Ријеч је о једној од најчешћих крсних слава у српском народу, али и о дану који симболизује прелазак у хладнији дио године, духовно смирење и бригу о здрављу ближњих.

Свети Лука био је љекар, образован човјек и један од првих хришћанских иконописаца. Предање каже да је управо он први насликао иконе Пресвете Богородице, као и апостола Петра и Павла.

Због своје љекарске вјештине и милосрђа, у народу се сматра заштитником љекара, апотекара и болесних, па се на овај дан посебно узносе молитве за тјелесно и духовно исцјељење.

Народна вјеровања и обичаји на Лучиндан

У српској народној традицији Лучиндан је одувијек био важна временска и сточарска прекретница, па су за овај празник везана бројна вјеровања.

„Свети Лука, снијег до кука“

У народу се вјерује да од овог дана зима званично куца на врата. Постоји и изрека „Иде Лука, ето вука“, јер се сматрало да са хладнијим данима дивље звијери почињу да прилазе насељима.

Обичај са опанцима и обућом

Стари народни обичај налагао је да се до Лучиндана обавезно поправи и припреми зимска обућа. Говорило се: „Свети Лука, приви опанке под гушу“, што је била опомена домаћинима да више нема одлагања и да хладноћа стиже.

Поглед у стада и природу

У многим крајевима чобани на овај дан нису пуштали овце саме, већ су посматрали како се животиње понашају при изласку из тора.

Ако би овце мирно лежале, вјеровало се да стиже дуга и оштра зима, док је немир стада најављивао промјенљиво вријеме.

Опраштање и мир у кући

Будући да се Свети Лука сматра благим светитељем и миротворцем, старо је народно правило да на овај дан у кући не смије бити свађе, вике нити тешких ријечи.

Вјерује се да онај ко на Лучиндан опрости дугогодишњу увреду добија посебан благослов за здравље и напредак дома.

Порука празника: Лијек за душу и тијело

Лучиндан нас подсјећа на то да истинско здравље не подразумијева само одсуство тјелесне болести, већ прије свега мир у души и чисту савјест.

Доброта има највећу вриједност онда када се пружа тихо, без рачунице и без очекивања награде, а опроштај је доказ унутрашње снаге, а не слабости.

Понекад су топла ријеч, искрена молитва и пружена рука довољни да некоме промијене читав свијет.

У времену ужурбаности, када често заборављамо на захвалност и тишину, вриједи застати. Помолимо се за здравље својих најмилијих, слогу у домовима, снагу у данима искушења и мудрост да сачувамо доброту у срцу.

Нека Свети Лука својим заступништвом пред Господом донесе здравље болеснима, утјеху ожалошћенима, мир немирнима и благослов свакој породици.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.