Милиони мимо прописа, а зеленила све мање

БАЊАЛУКА - Пет градова Републике Српске, односно Бањалука, Приједор, Добој, Бијељина и Теслић, не располажу савременим информационим базама и катастрима зеленила, а издвајања за одржавање хигијене и травнатих површина углавном су потцијењена.

Наведено је ово у извјештају ревизији учинка "Организација и провођење дјелатности заједничке комуналне потрошње у градовима", коју је објавила Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске. 

Ревизори су посматрали период од 2022. до половине ове године, те указали на низ озбиљних системских ризика у управљању јавним површинама у Бањалуци, Приједору, Бијељини, Добоју и Теслићу.

Међу најалармантнијим налазима ревизије јесте податак да је обезбијеђеност уређеним зеленим површинама јавног коришћења у посматраним градовима чак десет пута нижа од стручних стандарда за очување здравља људи.

Док научни и европски нормативи налажу око 30 квадратних метара уређеног јавног зеленила по становнику, стварно стање на терену је далеко испод тога. Тако Приједор биљежи свега 1,5 квадратних метара, Бијељина, Добој и Теслић по два квадратна метра, док Бањалука располаже са три квадратна метра по становнику.

БЕЗ БАЗЕ ПОДАТАКА

Ревизори су утврдили да посматрани градови немају успостављене комплетне базе података (ГИС) нити катастре јавних површина. Недостатак савремених алата доводи до бизарних ситуација у пракси, јер су у Одјељењу за комуналне послове града Бањалука запослени површине јавних зелених површина ручно скицирали на папиру преко апликације Google Pro, како би уопште имали било какве податке за оперативно планирање и уговарање радова.

Ревизија је открила и праксу такозваног "обрнутог планирања" буџета. Умјесто да се прво изради детаљан Програм заједничке комуналне потрошње (ПЗКП) са јасно квантификованим потребама на терену, скупштине градова најприје усвоје буџете, а затим се програми накнадно технички прилагођавају одобреним средствима.  

- Због тога у већини градова ПЗКП није доношен у законском року, а у појединим годинама није ни усвајан. Поред тога, уочено је да се кроз ове програме често финансирају активности које не припадају заједничкој комуналној потрошњи - наводе ревизори. 

Тако је Бањалука кроз овај програм субвенционисала превоз пензионера у износу од чак 5,2 милиона КМ у 2024. години, док је Добој субвенционисао регионалну депонију која прихвата отпад и из седам општина из ФБиХ.  

- Добој је субвенционисао цијене одлагања отпада из ФБиХ, што је супротно основном начелу управљања отпадом "загађивач плаћа" - стоји у извјештају.

Ревизори су упозорили и на драстичне разлике у уговарању услуга између различитих градова. Тако се, на примјер, цијена машинског кошења траве креће од 0,07 КМ по квадратном метру у Добоју до чак 0,29 КМ по квадратном метру у Бијељини, док се за орезивање једног стабла износи крећу од 11,70 КМ у Теслићу до више од 200 КМ у Бијељини и Бањалуци. Исто тако, садња сезонског цвијећа по метру квадратном у Теслићу кошта 14,04 марке, док у Бањалуци та цијена иде и до 76,05 КМ.

Феномен неуједначености видљив је и у учесталости кошења.

У појединим насељима и школским двориштима кошење се обавља свега  један до два пута годишње (што ствара ризик од ширења корова, амброзије и крпеља), док се на другим локацијама коси чак 18 до 20 пута у сезони. Посебну пажњу у извјештају привукле су фотографије нестручног и тоталног орезивања стабала у Добоју, Бијељини и Приједору. Изнесени стручни ставови арбориста упозоравају да драстично сјечење крошњи представља злоупотребу стабала која доводи до њиховог убрзаног труљења, одумирања и каснијег ризика од пада. Главна служба за ревизију упутила је низ детаљних препорука Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, као и градовима, да хитно приступе изради катастра зеленила, дефинишу мјерљиве стандарде чистоће и унаприједе систем надзора.

ВАНДАЛИЗАМ

Ревизорски тим је обиласком терена у свим градовима евидентирао бројне трагове вандализма и оштећења комуналне опреме.

Истиче се примјер рекреативне зоне у бањалучком насељу Симе Матавуља, која је за свега пет-шест година од обнове готово потпуно девастирана.

Ревизори закључују да без ефикаснијег надзора и досљедног санкционисања вандала, велика буџетска средства уложена у нове паркове и опрему бивају брзо обезвријеђена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.