Подмлађивање кадра и више праксе приоритети Универзитета у Бањалуци

БАЊАЛУКА - Од модернизације студијских програма и увођења наставе на енглеском језику до јачања лабораторија, наставног кадра и сарадње са привредом Универзитет у Бањалуци пред великим је задатком да факултете прилагоди потребама тржишта рада, привуче нове генерације студената и створи услове да стручњаци остану у Српској.

Колико су промјене неопходне, показује примјер појединих факултета на којима је интересовање младих све мање, иако је ријеч о дефицитарним занимањима која нуде готово сигурно запослење и добре плате.

Модернизација програма, више практичне наставе и отварање према међународним студентима неки су од праваца којима би требало вратити интересовање за овакве студије.

Вршилац дужности ректора Универзитета у Бањалуци Ранко Шкрбић истакао је за "Глас" да је један од приоритета кадровско јачање факултета, с обзиром на то да су поједине чланице у претходном периоду претрпјеле значајно осипање наставног кадра, без одговарајућег подмлађивања.

- Морамо максималну пажњу посветити пријему младих људи и попуњавању катедри које нису попуњене или гдје кадровска политика можда није адекватно вођена. Факултетима морамо помоћи и да успоставе студијске програме трећег циклуса, односно докторске студије, како бисмо младим људима омогућили даље усавршавање и стварали кадар који нам је неопходан - рекао је Шкрбић.

Уз кадровско јачање, неопходно је, како каже, развијати научноистраживачки рад, међународну сарадњу и повезивање са сродним факултетима из региона и свијета, по узору на Медицински факултет, који је у протеклих десет година направио значајне искораке у тим областима.

Посебан акценат ставља и на модернизацију информационих технологија, унапређење платформи за учење и припрему наставника и студената за примјену вјештачке интелигенције, али и на развој студијских програма на енглеском језику.

Као добре примјере навео је Медицински факултет, који има студијске програме на енглеском језику, укључујући сестринство, те Економски факултет, који ове године покреће достдипломски и мастер програм на енглеском језику.

- Морамо развијати интернационалне програме који ће привући стране студенте, али и подићи квалитет и видљивост Универзитета. Студијски програми морају бити савремени и усклађени са европским стандардима како бисмо омогућили проходност студената и наставника, односно да наши студенти могу наставити школовање у иностранству, али и страни код нас - нагласио је Шкрбић.

Као факултет којем је модернизација посебно потребна издвојио је Рударски факултет у Приједору, али и пољопривреду и шумарство, чији капацитети, сматра, нису довољно искоришћени. Истиче да је неопходно снажније повезивање са привредом, развој лабораторија и истраживања која ће понудити конкретна рјешења за потребе тржишта.

- Рударски факултет вапи за модернизацијом. Морамо одговорити на захтјеве тржишта, јер оно што је данас потребно европској привреди сутра ће бити потребно и нашој. Већ сам разговарао са руководством факултета и планирам посјету, након чега ћемо разговарати и са привредницима и ресорним министарством о томе како да ојачамо његове капацитете. Нема факултета који нема простор за унапређење - поручио је Шкрбић.

ИНТЕРЕС ЗА РУДАРСКУ СТРУКУ

Да је интересовање младих за рударску струку потребно поново пробудити, потврђује и декан Рударског факултета Свјетлана Средић, наводећи да су ове године уписана свега четири бруцоша, од којих троје на рударство, а један на геолошко инжењерство. Укупан број студената на факултету је око 70, иако је предвиђени уписни капацитет 30 бруцоша.

- Потреба за овим кадром постоји, а запослење је готово сигурно. Међутим, млади људи то доживљавају као тежак факултет и тежак посао. Размишљамо да већи акценат ставимо на заштиту животне средине, специфично за рударство, јер је то данас у фокусу, те да у том смислу евентуално модификујемо студијске програме - рекла је Средићева.

Факултет већ анкетира младе, организује дане отворених врата и квизове како би утврдили шта би их могло заинтересовати за ове студије. Један од предуслова за унапређење наставе је и изградња Центра за високо образовање у Приједору, гдје би факултет требало да добије савременији простор и веће могућности за практични и лабораторијски рад.

- Просторни капацитети су нам скромни и немамо могућност да развијамо лабораторијски рад колико бисмо жељели. Студенти имају доста теренске наставе у рудницима, гдје могу упознати практични дио посла, а сматрам да данашњи млади људи желе више практичног него теоријског рада, иако је теоријска подлога неопходна - истакла је Средићева.

Као важан корак издваја и акредитовање студијског програма на енглеском језику, јер, како наводи, факултет тренутно има само поједине предмете који се могу слушати на овом језику, али не и цјеловит програм за стране студенте.

- Имали смо контакте и интересовања страних студената, али потребно је створити предуслове. Програми на енглеском језику доприносе повећању броја студената, размјени и међународној сарадњи, а вјерујем да би привукли и већи број домаћих студената. Потребно је да се укључе Универзитет, ресорно министарство и привредна друштва, јер ми школујемо кадар који је њима потребан и којег тренутно нема - поручила је Средићева.

СПЕЦИЈАЛИЗОВАНЕ ЛАБОРАТОРИЈЕ

Ранко Шкрбић сматра да и Грађевински факултет има значајан простор за унапређење, посебно кроз развој специјализованих лабораторија за испитивање материјала.

Истиче да би факултет требало да јача експертске капацитете у областима попут процјене квалитета градње и отпорности објеката на сеизмичка помјерања, како би својим знањем и истраживањима директно доприносио потребама привреде.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.