Манастир Драговић изронио из дубина језера Перућа (ФОТО)

Некадашњи манастирски комплекс, који деценијама почива на дну језера Перућа у Цетинској крајини, открива своје зидине сваки пут када се због суше и потребе за повећаном прозиводњом електричне енергије, смањи водостај. Тада из дубина језера, изроне зидине, камени лукови и гробни крстови старог манастира Драговић.

Захваљујући нашем читаоцу Дени Деметлика, објављујемо заиста невјероватне фотографије манастира Драговић под водом. Шта крију дубине језера Перућа, какво непроцјењиво историјско благо овог дијела Хрватске и српског православног становништва које живи на овим простриома можете видјети управо на овим фотографијама?

Иначе манастир Драговић спада у ред три најзначајнија далматинска манастира. Поред Крупе и Крке, који су саграђени нешто раније, историја манастира Драговић такође започиње у 14. вијеку. Саграђен је 1395 године.  Непуних стотину година након изградње првобитног манастира, Турци су га опустошили 1480. Био пуст двадесет година. Потом је обновљен, да би 1590. године поново остао пуст – пуних седамдесет година, јер су га монаси напустили због глади, али и непрестаних турских упада.

Манастир Драговић је тако од самог настанка, дијелио страдалну судбину народа овога краја, страдање народа пратило је страдање цркве и обрнуто.

Иначе, манастир Драговић се данас налази на трећој локацији по реду од 1395. године, када је саграђен на првобитном мјесту. Наиме, због нестабилног терена и влаге, манастир је по први пут премјештен у 18 вијеку.  По дозволи млетачке владе, премјештање манастира започело је 1777. године. Радови су окончани 1867 године када је и освештан на локацији Виногради.

-Манастир Драговић се налазио у непосредно уз сами извор Драговићке ријеке. Управо ту је био смјештен први манастир из 1395 године. Више пута је рушен, пустошен, али су га свештеници увијек обнављали. На жалост, због велике количине влаге, временом је руиниран и почео се обрушавати, па је од Млетачке републике добијена дозвола да се сагради нови манастир који је саграђен на коси, на самом крају увале која је под водом. Ту су се налазили чувени Драговићки млини. 1777. године је направљена велика црква која се и данас види када се повуче водостај језера. Наиме прво из воде изрони олтар те цркве која је била три пута већа од ове која се сада налази у порти манастира Драговић, каже мјештанин Кољана Владимир М.Маринко који је и нама као и сваком путнику намјернику и случајном пролазнику појаснио тешку судбину манастирског комплекса.

Ипак ту није крај његовој тешкој судбини. Власти СФРЈ  су након Другог светског рата одлучиле да се зарад изградње вештачког језера потопи манастир Драговић, заједно са околним српским кућама и гробљима. Идеја је и реализована, манастир је потопљен и премјештен на трећу локацију 1958. године гдје се налази и дан данас.

Манастир је вијековима чувао непроцјењиве драгоцјености, попут рукописних минеја, књига штампаних на Цетињу и у Москви, записа Доситеја Обрадовића и антиминса патријарха Арсенија Чарнојевића. Тешко је страдао и 1995. године, да би монашки живот поново обновљен у прољеће 2004. године. Остаци потопљеног комплекса и гробља које се налази у близини које ових дана можемо видјети  свједоче о вијековима трајања и неуништивости духовног идентитета српског православног становништва овог краја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.