Ко се крије иза потписа БИТ и како настају укрштенице које су многима и даље опсесија

Један квадратић, други, трећи и тако редом, у сваком од њих по слово. Слово по слово. Ријеч по ријеч, водоравно, усправно, понекад уз мало среће и доста знања тачни одговори попуне празна поља и ставе тачку на једну од милион скандинавки које одолијевају зубу времена.

Уз укрштене ријечи стасале су генерације. Својеврсне вјежбе за, како су нам то старији знали говорити, "мождане вијуге" и данас су незаобилазан детаљ у многим штампаним издањима, али и уз ону прву јутарњу кафу, на паузи у току дана или пред спавање.

Укрштеница годинама има своје стално мјесто у најстаријем дневном листу Републике Српске. Њен аутор и творац је БИТ, а иза тог назива стоји Бошко Томић из Котор Вароша, заљубљеник у укрштенице које су га освојиле још у основној школи.

- Када сам завршавао осми разред, у мени се пробудила жеља да покушам да направим скандинавку, јер сам их уз свог оца од раног дјетињства испуњавао и онда ми је полагано долазила инспирација, тако да сам прво искуство стекао када сам направио осмосмјерку, након тога клинове и пирамиде, потом мозаичку укрштеницу, да би напосљетку дошао ред и на скандинавку - тим ријечима је Томић почео своју причу за "Глас".

Од укрштених ријечи није дигао руке ни у годинама које су услиједиле.

- У средњој школи сам их објавио неколико у школским новинама и то је било први пут за јавност, а први хонорар сам зарадио објављивањем у часопису за дјецу "Мали принц", који се издавао почетком двијехиљадитих, значи прије 25 година, и тада сам зарадио хонорар од 20 КМ објављујући у том мјесечном часопису своју прву скандинавку. Послије тога сам радио за часопис "Дом инфо" неколико година и за једне новине у Црној Гори, а од 2010. за "Глас Српске". Дан по дан, прође деценија и по, поред "Гласа", радим још за један огласник који излази мјесечно, као и за интерне новине у фирми гдје радим - казао је.

Живот га је одвео на Филозофски факултет у Бањалуку, гдје је завршио журналистику.

- Посао ме, ипак, одвео на сасвим другу страну па су новински текстови остали у прошлости, скандинавка као хоби је прерасла у посао, али енигматика је занимљива на себи својствен начин па човјек једноставно из тог тешко излази, постаје заразан сваки квадратић који се напише, а, реално, и постала је додатни посао који ми испуњава душу и срце, апсолутно се опуштам стварајући скандинавку, радити посао који волите и при томе и зарадити - савршено. Новински текстови су били дио мог живота пар година, када смо пријатељ и ја покренули локални портал, али ужурбаност живота и велике обавезе натјерали су нас да га угасимо, јер смо увијек давали предност квалитету, а не квантитету и мало времена којег смо имали није нам дало добре текстове и ставили смо тачку на тај хоби, што не значи да нећемо у годинама које долазе поново писати о животу људи поред нас - истакао је Томић.

На питање како настаје укрштеница, како бира ријечи и слаже их да би све то имало смислено рјешење, одговара да се, вјероватно као и сваки занат, тако и енигматика, научи.

- Сјећам се почетака, било је и грешака и свега нечега, али временом постане рутина. За неких двадесетак минута сложим укрштене ријечи у оловци, онда то пренесем на рачунар и обрадим у програму спремно за штампу, шаљем на и-мејл сваког јутра и објављује се у "Гласу". Нема неког специјалног шаблона, имамо форму која је величином потребна за пола стране у новинама, додајемо слику и то је то, ријечи саме надолазе, битни су самогласници, а остало се сложи онако из главе, такорећи само. Све буде готово за нека два сата - каже Томић.

Сарадњу са "Гласом" почео је када је, како каже, на мјесто уредника дошао његов пријатељ из средњошколских дана Дарко Гавриловић који је имао проблем са скандинавком.

- Предложио ми је да се упустим у авантуру да свакодневно спремам и шаљем укрштеницу за "Глас". У почетку сам паничио, али временом свака трема је нестала и сада, након толико година, драго ми је да се потпис БИТ и даље врти на страницама наших најбољих новина, а то и јесте суштина, зар не - истакао је.

Крајем године ће бити пуних 15 година сарадње са "Гласом", а његов потпис је већ на око 4.500 укрштеница. И сам потпис је до овог разговора био енигма.

- Кроз живот сам имао успона и падова, али породица је био неко ко ме је увијек подржавао у свим потезима које сам вукао, ослонац је био увијек на родитељима и брату, а слова у псеудониму БИТ су иницијали мога имена, Бошко Томић, и имена оца у средини, Илија. Тај псеудоним говори више од свега, јер је настао давно у мојој глави. БИТ је у правом смислу ријечи суштина, а у модерно вријеме појављује се и у интернет конекцији, ако нема БИТ-а, нема ни живота, што би рекли млади данас. Тако да ми је драго да је тај мој псеудоним добио на више начина значење, а мени је моје најважније - навео је Томић.

На крају, на питање колико су и данас и због чега популарне укрштенице, без размишљања истиче да је скандинавка једноставно навика.

- Као што смо учили на факсу, људи имају навику читати новине и ништа им никад неће промијенити навику да уз јутарњу кафу прелистају и додирну ту хартију, прочитају вијести, спорт и испуне скандинавку. То ко је навикао, неће престати да ради док је жив. Неки дан сам у локалном Дому пензионера ишао у службену посјету и на столу су стајале новине отворене на страни гдје је скандинавка и када сам дошао, секретар је управо попуњавао укрштене ријечи - рекао је на крају овог разговора наш БИТ.

Шта значи скандинавка?

Прве укрштене ријечи су настале у Енглеској, први их је публиковао један новинар у Ливерпулу. Почесто се и за укрштеницу каже скандинавка, а на питање зашто, наш сарадник и саговорник је појаснио да је скандинавка назив за укрштеницу каква је, рецимо, ова наша у "Гласу Српске".

- Она је једноставно подврста укрштених ријечи, гдје имамо још црну, бијелу укрштеницу, мозаичку укрштеницу, клинове, вретена, пирамиде и многе друге облике - истакао је Томић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.