Биодиверзитет долине Уне један од аргумената против складишта радиоактивног отпада

БАЊАЛУКА - Очување екосистема села Матавази у општини Нови Град директно доприноси заштити слива ријеке Уне, чији непроцјењиви биодиверзитет служи као природни штит и најснажнији научни аргумент против одлагања радиоактивног отпада на Трговској гори, истакнуто је на данашњој презентацији у Бањалуци о значају очувања природног насљеђа овог села.

Ранка Војновић, предсједник Удружења „Бубамара“ које је радило истраживање на подручју села Матавази, рекла је новинарима да је истраживањем 2019. године откривен низ врста флоре и фауне које су строго заштићене овдје и у Хрватској.

„То је подручје крашког терена и поплавних шума изузетно интересантно за очување и веома угрожено уколико буде изграђено складиште радиоактивног отпада на Трговској гори“, истакла је Војновићева.

Она је истакла да тај крај обилује специфичним врстама, те навела да су идентификоване, између осталог, жабе крастаче и зелена гаталинка, као и дивље орхидеје које су специфичне за крашки терен.

„Сусретали смо се и са бројним птицама грабљивицама, невјероватно великим бројем извора питке воде, као и разним врстама животиња, од слијепог миша, пијавица, водених животиња и организама. Обишли смо и велики број пећина и понора на подручју села Матавази, Горњи Ракани, Средња Руишка, Рашће, Велики Бушевићи, Блатна и Ивањска“, рекла је Војновићева.

Интернационални инструктор роњења и спелеологије Зоран Дујаковић, који је учествовао у истраживању на подручју села Матавази као стручни сарадник, рекао је да је заштита пећина и пећинског система јако битна.

„Одлагалиштем радиоактивног отпада који Хрватска жели смјестити у непосредној близини Трговске горе потенцијално имамо јако велики проблем за слив ријеке Уне и постоји могућност онечишћења комплетног тог дијела“, нагласио је Дујаковић.

Стручни савјетник у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Свјетлана Радусин рекла је да су резултати истраживања на подручју села Матавази, односно у долини ријеке Уне, посебно значајни због тога што се ускоро очекује студија утицаја на животну средину за Трговску гору.

„Јавност је одавно упозната о случају Трговска гора и о настојањима Републике Српске и БиХ да осујети намјеру Хрватске да у непосредној близини наше границе сагради нуклеарни објекат“, рекла је Радусин.

Она је истакла да је значајно да се јавност и невладине организације што више укључе у овакве активности и да се прикључе Министарству и осталим институцијама када студија буде презентована на територији БиХ, највјероватније у Новом Граду, да могу да дају своје виђење и примједбе на тај документ.

Координатор Правног и експертског тима БиХ за Трговску гору Борислав Бојић рекао је новинарима да је став институција у БиХ и Републике Српске и Федерације потпуно јасан и недвосмислен – никаква градња ни одлагање било какве врсте отпада у долини ријеке Уне у непосредној близини Новог Града није прихватљива.

„На свим адресама гдје год смо имали простора, покренули смо питање заштите интереса Републике Српске. Више од 250.000 грађана живи у непосредној близини мјеста гдје Хрватска има намјеру да гради складиште за одлагање радиоактивног отпада“, навео је Бојић.

Он је рекао да је Српска припремљена са довољно капацитета и да заједно са међународно-правном експертском кућом „Лаборд“ има могућност да квалитетно, са аргументацијом, укаже да изградња таквог објекта у непосредној близини Трговске горе није прихватљива.

Бојић је истакао да је најприхватљивије да се отпад одлаже тамо гдје он и настаје, а то је Кршко, односно Врбина, гдје има практично изграђен потенцијал и довољно стручног кадра који може да води рачуна о радиоактивном отпаду, што је и стандард.

Презентација о значају очувања природног насљеђа села Матавази, које се налази у општини Нови Град, у непосредној близини Трговске горе, у организацији Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске одржана је у конференцијској сали Владе Републике Српске.

Презентација приказује резултате теренских истраживања Удружења жена „Бубамара“ из Бањалуке, у оквиру прикупљања аргументације за одговор на студију утицаја на животну средину изградње складишта радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива на Черкезовцу, на Трговској гори у општини Двор.

Хрватска планира да радиоактивни отпад из Нуклеарне електране „Кршко“, као и постојећи институционални отпад, складишти на локацији Трговска гора у општини Двор, на самој граници са БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.