Склоништа у Српској "прогутали" влага и отпад

БАЊАЛУКА - Постојећи начин управљања склоништима у Српској не обезбјеђује њихову функционалност, с обзиром на то да су, од 40 непосредно прегледаних објеката, само два потпуно исправна, док су кључни стратешки документи заштите и спасавања на републичком нивоу застарјели или уопште нису донесени.

Ово је суштина алармантног извјештаја Главне службе за ревизију јавног сектора Републике Српске под називом "Управљање склоништима и њихова функционалност", који је обухватио период од 2022. до 2025. године.

Анализа стања на терену открила је поражавајуће податке о системској небризи према објектима, који би, у случају природних катастрофа, акцидената или ратних сукоба, требало да пруже колективну заштиту грађанима.

Муљ и токсично уље

На територији Републике Српске евидентирано је укупно 130 склоништа укупне површине 42.992 квадратна метра, са капацитетом за смјештај 28.877 лица, а посједује их 29 локалних заједница.

Међутим, теренски преглед ревизора у шест изабраних локалних заједница оголио је сурову стварност и то да је од 40 прегледаних објеката, чак девет потпуно нефункционално, 29 је дјелимично функционално, док су свега два објекта у потпуности исправна. Статистика за техничке системе је једнако погубна, а то је да су у 18 склоништа вентилација, водовод и струја ван функције, док су у преосталих 20 тек дјелимично исправни или импровизовани.

Унутрашњост већине заштитних објеката уништена је влагом, прокишњавањем и подземним водама, а у појединима су затечени чак и остаци муља из поплава 2014. године.

Умјесто опреме за збрињавање, ревизори су затекли отпад, архивску грађу и инвентар угоститељских локала. Као најкритичнији примјер издваја се склониште "Соча" у Новом Горажду, највеће по површини и капацитету у Српској, чији су улази затрпани и обрасли вегетацијом, а у самом објекту је констатовано присуство пиралена (токсичног уља), чиме је безбједност потпуно угрожена.

Ревизија је показала и институционални вакуум јер републички Програм за смањење ризика од елементарних непогода и План заштите и спасавања РС уопште нису донесени, док званична Процјена угрожености није ажурирана још од 2013. године. Око 47 одсто склоништа је ван јавног система и издаје се у закуп, при чему су поједини закупци адаптацијама зазидали помоћне излазе или уклонили тешка челична заштитна врата.

Коментаришући ове поражавајуће резултате ревизије, стручњак за безбједност Слободан Жупљанин истакао је за "Глас" да је кључни проблем у нашем менталитету.

- Са распадом бивше државе, која је систематски рјешавала питања изградње, намјене, одржавања и чувања склоништа, ми смо ове објекте једноставно одбацили као реликте прошлости. Након конституисања нових држава на простору бивше Југославије, по аутоматизму се одбацивало све што је било у вези са претходним системом - рекао је Жупљанин.

Реалне опасности

Подсјетио је да се некада у школама изучавала општенародна одбрана и друштвена самозаштита, гдје су се дјеца учила како да се сачувају од ратних, али и бројних других пријетњи, као што су кроз предмет домаћинство учила корисне ствари за живот. Сад је, нагласио је, све то одбачено, а иста судбина је задесила и склоништа.

Према његовим ријечима, у току самог рата већина ових објеката у градовима претворена је у угоститељске локале, а након тога су препуштени зубу времена, што у случају било какве ванредне ситуације може произвести изузетно тешке и штетне посљедице.

- У цијелом свијету постоји реална потреба за овим објектима и то питање је високо на листи приоритета. Напротив, није рат једини разлог због којег нам требају склоништа - казао је Жупљанин.

Поплаве, пожари, земљотреси или загађења ваздуха су, додао је он, такође реалне опасности.

- Није чак нужно ни да се катастрофа деси код нас, довољна је хаварија на некој нуклеарној електрани у окружењу, па да опасне честице направе огроман проблем, а ми немамо ни основну могућност да се заштитимо у том првом, највећем налету штетног зрачења. Док озбиљне европске земље, попут Њемачке или Пољске, на основу својих процјена увелико ажурирају заштитне објекте, код нас све стоји - казао је Жупљанин.

Он наглашава да је поражавајућа чињеница да држава нема новца за ову намјену, док се средства троше на знатно мање потребне ствари. Због тога сматра да нове власти морају ово питање ставити на своју мапу приоритета и донијети нови законски или подзаконски пропис који ће уредити нормативно-правни оквир, а потом обезбиједити да систем заиста функционише.

Као паралелан системски проблем он наводи и чињеницу да је Српска остала без робних резерви, које су у уској и блиској вези са проблематиком склоништа, због чега се о свему мора расправљати на највишем нивоу.

Безбједност спала на импровизацију

На питање да ли нам је безбједност спала на чисту импровизацију, због чега је цивилна заштита принуђена да у ванредним ситуацијама користи контејнере и приватни смјештај, Жупљанин одговара да је то безбједносна пријетња с којом смо нажалост навикли да живимо.

- То је озбиљно безбједносно питање. У случају потребе за масовним склањањем становништва, друштво би се нашло у потпуном хаосу. Посебан проблем је ако немате припремљене објекте и ако грађани немају јасна упутства о поступању у ванредним догађајима, већ су препуштени сами себи и дејству панике. Надлежне структуре се овим питањем морају хитно и најозбиљније позабавити - истакао је Жупљанин.

Број скровишта у локалним заједницама које су биле предмет ревизије

• Бањалука             7
• Бијељина            16
• Добој                    11
• Мркоњић Град     2
• Ново Горажде     1
• Нови Град            3

Препоруке

Главна служба за ревизију јавног сектора упутила је конкретне препоруке надлежним институцијама, које према Закону о ревизији имају рок од 60 дана да сачине акциони план за њихово спровођење. Влади РС и Републичкој управи цивилне заштите наложено је да комплетирају правни оквир, ажурирају процјену угрожености те донесу потребна програмско-планска документа. Општинама и градовима је препоручено да уреде финансирање, утврде стварно стање свих склоништа, покрену санацију те унаприједе контроле и извјештавање. Као главни приоритет означено је успостављање јединствене базе података да би била прекинута пракса вођења непотпуних локалних евиденција и омогућено поуздано планирање заштите грађана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.