Економски раст мора стићи и до радника

Вељко Зељковић
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Друштвене мреже

БАЊАЛУКА - Двије хиљаде марака мјесечно, већа сигурност запослења и мањи трошкови живота могли би да буду кључни за одлуку радника да остану у Републици Српској, показало је истраживање Савеза синдиката, према којем готово 60 одсто испитаних већ размишља о одласку.

Резултати истраживања представљени су данас у Бањалуци на конференцији "Достојанствена плата, темељ достојанственог рада", на којој су представници синдиката, послодаваца и економске струке разговарали о томе колико данас вриједи рад човјека и може ли се од зараде нормално живјети. Оно је спроведено током септембра, а открило је да чак 94,15 одсто њих сматра да би плата од 2.000 марака или више омогућила нормалан живот.

Улагање у будућност

Предсједник Савеза синдиката Републике Српске Горан Станковић поручио је да се више не смије говорити само о најнижој плати, већ о примању од којег човјек може да живи. Он је упозорио да номинални раст зарада губи ефекат ако га прате поскупљења.

- Ако имамо раст цијена свих услуга, повећање плата нема прави ефекат, јер су нам реална примања и даље под притиском. Око 50 одсто радника прима минималац, а двије трећине не може да достигне просјечну плату. Улагање у достојанствену плату није трошак, већ улагање у будућност Српске – поручио је Станковић.

Примјер Румуније

Економиста и професор Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Предраг Млинаревић сматра да се раст зарада не може посматрати одвојено од кретања цијена и стања у привреди.

Он је упозорио да повећање минималне плате не би требало аутоматски користити као образложење за нови раст цијена, јер то може створити простор за повећање профита без стварног економског основа.

Како би раст најнижих зарада могао бити везан за више економских показатеља, показује и примјер Румуније.

Тамо се од 2025, према ријечима Млинаревића, минимална плата усклађује на основу прогнозиране инфлације и раста продуктивности рада, уз оријентациони распон од 47 до 52 одсто просјечне плате. Ако износ добијен примјеном формуле остане испод 52 одсто просјека, социјални партнери могу преговарати о додатном повећању.

- И Европска унија је успоставила оквир за утврђивање минималних зарада, али није прописала јединствени износ за све државе. Такви модели показују да питање није само колико повећати најнижу плату, већ и како направити систем у којем њен раст прати трошкове живота, кретање осталих зарада и продуктивност привреде -  истакао је Млинаревић.

Двосмјерна улица

Предсједник Уније послодаваца Српске Зоран Шкребић сагласан је да плате морају да расту, али упозорава да њихово повећање мора бити повезано са продуктивношћу.

Према његовим ријечима, Српска и даље има радно интензивну привреду, па би без технолошког развоја и већег учешћа знања раст трошкова рада могао додатно притиснути компаније, посебно извозно оријентисане.

Навео је и да успјешан привредни субјект своју успјешност не треба да гради на јефтиној радној снази, већ на знању, креативности, флексибилности, доброј организацији и продуктивностић.

Указао је и на потребу већег улагања у технолошки развој, техничке факултете, институте и сарадњу са привредом како би се стварали производи са већом додатом вриједношћу, али и да разговори између послодаваца и синдиката не смију бити вођени у једномсјерној, већ двосмјерној улици.

На панелу је указано и да новац није једини фактор који утиче на одлуку радника да остане. Важни су и сигурност запослења, уређена права из радног односа, колективни уговори, могућност напредовања, стабилан пензиони и здравствени систем, рјешавање стамбеног питања и бољи баланс између пословног и приватног живота. Посебно је истакнут значај колективних уговора као основа за јасно дефинисање права и обавеза радника и послодаваца.

Квалитет живота

Подаци истраживања показују да радници примања не посматрају само као питање зараде, већ и квалитета живота и будућности. Тако 70,32 одсто испитаних као један од кључних услова за останак у Српској наводи већу зараду, 33,66 одсто смањење трошкова живота, а 40,41 одсто уз редован посао ради и додатни посао.

 

 

Вељко Зељковић ✓ Новинар

Новинар са скоро 30 година искуства. Пише о економији, аналитици и геополитици, аутор је бројних тематских текстова и интервјуа, те од 2018. поново је дио редакције „Гласа Српске“.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.