Стара православна црква на Башчаршији чувар српске духовне баштине

САРАЈЕВО - Стара православна црква на Башчаршији је најстарији духовни и културни споменик, чувар српске духовности и културе, светиња у којој се чува рука Свете Текле, која је чувар и овог храма и православног свијета.

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом рекао је да Срби данас живе у Сарајеву под неким специфичним околностима, али да је овај народ и у најтежим временима посјећивао Стару православну цркву на Башчаршији и молио се Богу и тражио благослов Свете Текле.

- Оно што многи не знају, а треба да се подсјете, јесте да су несрећни Турци који су владали овдје сваки дан по једног Србина вјешали на улазним вратима у порти овог храма, све док султан, мислим да је то био Селим Трећи, није наредио кадији да се та пракса прекине и да се нађе неко друго мјесто гдје ће опет да вјешају Србе, а не само на капији, јер је то било саблажњиво чак и тадашњим поштеним и честитим муслиманима - подсјетио је Хризостом.

Хризостом је истакао да је Света Текла била мисионар и да ту чињеницу не треба заборавити.

Старјешина Старе православне цркве, свештеник, протојереј-ставрофор Велимир Дивљановић, рекао је „Гласу Српске“ да се једино са дубоким поштовањем и бираним ријечима треба говорити о Старој православној цркви на Башчаршији.

- Стара православна црква на Башчаршији, у срцу Сарајева, за сарајевске Србе јесте мали Јерусалим. Вијековно мјесто окупљања Срба, али и осталих народа. Наша црква представља чувара вјере, историје и православља - истакао је Дивљановић.

Доцент, филолог и историчар умјетности Борјан Митровић рекао је „Гласу Српске“ да Стара црква Светих арханђела Михаила и Гаврила у Сарајеву представља један од најзначајнијих споменика културе на тлу Босне и Херцеговине.

- Њена вишевјековна историја, континуитет православног богослужења и повезаност са животом сарајевских Срба свједоче о трајном присуству и културном идентитету српског народа у Сарајеву. Као јединствен и изузетно очуван примјер православног сакралног градитељства у условима османске Босне, црква има посебну архитектонску и културно-историјску вриједност. Њен иконостас, са иконама значајних српских зографа, попут Радула и Максима Тујковића, као и вриједан црквени мобилијар, мошти светитеља и умјетнички предмети, додатно потврђују њен значај као мјеста очувања и преношења српске духовне, умјетничке и културне баштине. Стара црква стога представља не само вриједан споменик сакралне архитектуре већ и трајно свједочанство о историјском присуству, духовности и културном континуитету нашег народа у Сарајеву - појаснио је Митровић.

Света Текла живјела је у вријеме Светог апостола Павла и била му помоћница у проповиједању Јеванђеља Христовог.

То Јеванђеље и проповиједање потврдила је мученичком смрћу и зато се назива великомученица, али и равноапостолна.

Десну руку првомученице Текле донио је из Антиохије у Србију први српски архиепископ Свети Сава 1233. године. Патријарх српски Арсеније Четврти /Јовановић/ ову светињу је 1733. године поклонио Старој православној цркви у Сарајеву.

Њену свету десницу митрополит дабробосански Сава Косановић однио је 1873. године у Русију, гдје је за њу израђена бисерна рукавица са наруквицом.

Стара црква на сарајевској Башчаршији подигнута је у 14. вијеку, а прије осам вијекова ушла је у састав тадашње Дабарске епископије, коју је основао Свети Сава, а тај континуитет има непрекидно до сада, када дјелује у оквиру Митрополије дабробосанске Српске православне цркве.

Проглашена је за национални споменик БиХ и представља најстарији и један од највреднијих културно-историјских споменика Сарајева.

Стара црква позната је по својој изузетној и јединственој архитектури. У самом објекту налази се иконостас изузетне умјетничке вриједности, док се у ризници цркве чувају старе и вриједне реликвије, познате широм умјетничког и хришћанског свијета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.