Антифашизам у темељима РС

Бањалука - Српски народ дао је огроман допринос борби против фашизма, најмрачнијег периода у историји људског рода, а Република Српска је нит слободарске тежње предака и мора да се очува.

Поручено је то у петак са Трга палих бораца у Бањалуци, гдје су поводом обиљежавања 9. маја - Дана побједе над фашизмом, вијенце положили предсједник РС Милорад Додик, делегација Владе РС са премијером Жељком Цвијановић на челу, делегација Народне скупштине РС, као и изасланик члана Предсједништва БиХ из РС.

Додик је изјавио да је српски народ имао немјерљив значај у народноослободилачкој борби против фашизма и да је јасно да су наши преци масовно били у редовима антифашиста.

- Прије 69 година, 9. мај је донио слободу Европи, а данашња и будућа Европа то слави као свој најзначајнији дан у историји, јер је тада савладан фашизам - рекао је Додик.

Нагласио је да је српски народ обезбиједио војничку превагу у том времену на овом подручју.

- Желимо да будемо дио слободарске Европе, видљиви у Европи, да дамо допринос стабилизацији на овим просторима - рекао је Додик. Поручио је да је РС данас безбједна и мирна за све, али и да представља проблем многима који би жељели да је дестабилизују.

- Наш задатак је да очувамо стабилност и мир - казао је Додик.

Нагласио је да је Српска израз историјских, политичких и животних тежњи српског народа на овим просторима.

- Обиљежавајући овај дан РС даје несумњив допринос слободарским тежњама тог времена, наставља нити из тих година као и да живи и обиљежава овај дан и пркоси свим оним изазовима који су изнова увијек велики, али то морамо да преживимо и идемо даље - закључио је Додик.

Цвијановићева је поручила да ће обиљежавање овог датума бити настављено и идућих година.

- Овај дио историје неће бити заборављен и српски народ и Влада РС остаће посвећени његовању тог сјећања - нагласила је Цвијановићева и оцијенила да је фашизам тада побијеђен, али и додала да увијек постоје одређене пријетње да се старо зло роди у некој новој форми.

- Улога човјечанства је да се укаже на то да су то зла којима се више не смију отворити никаква врата - рекла је Цвијановићева.

Вијенце су положили и представници СУБНОР-а, Организације логораша Другог свјетског рата, Трећег пјешадијског (РС) пука Оружаних снага БиХ, Савеза логораша Српске, представници руске и Амбасаде Србије у БиХ, Руског културног центра у Бањалуци, градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић и други. Предсједник СУБНОР-а РС Благоја Гајић рекао је да достигнућа ратне партизанске генерације у борби против фашизма треба да остану примјер непоколебљиве храбрости, самопожртвовања и патриотске оданости својој земљи и народу.

- Побједом над туђином неста рата и зла, у чему народи Југославије и савезничка војска дадоше несумњив допринос - рекао је Гајић.

Осамдесетосмогодишњи Димитрије Ђаковић, који је 1943. године дошао у Пету козарску бригаду, сматра да је 9. мај - празник цијелог свијета.

Дан побједе над фашизмом обиљежен је и у другим градовима и општинама Српске.

- Овај дан РС обиљежава као државни празник, јер је и настала као израз тежње српског народа да буде слободан и равноправан, у вријеме када се распадала Југославија - рекао је у Угљевику министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић.

Представници СУБНОР-а у Градишци казали су да је у рату, широм бивше Југославије, учествовало око 5.200 бораца са подручја Градишке, а 1.555 дало је животе за слободу.

У Мркоњић Граду вијенци су положени на споменик народном хероју Сими Шолаји на Превилима, гдје су 28. августа 1941. године побијеђене усташке снаге и први пут ослобођен Мркоњић Град у Другом свјетском рату.

Историјат

Дан побједе над фашизмом је дан када је нацистичка Њемачка потписала капитулацију у Другом свјетском рату. Слави се 9. маја, иако је рат коначно завршен неколико мјесеци касније. Тога дана је совјетски маршал Георги Жуков ратификовао у име савезника споразум о њемачкој капитулацији, који је дан раније у име Трећег рајха потписао њемачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел. Тада је окончан рат којем је претходило скоро шест година крвавог сукоба, најтрагичнијег у историји човјечанства. Процјењује се да је страдало нешто мање од 55 милиона људи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.