Институт историјских наука за три године постигао завидне резултате

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Драга Мастиловић вечерас је у Источном Сарајеву на свечаној академији поводом Дана и крсне славе Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву отворио и Међународну научну конференција "Русија и Балкан у вријеме Велике источне кризе".

Конференција је организована у сарадњи са Институтом за славистику Руске академије наука, Руским историјским друштвом, Филозофским факултетом Универзитета у Источном Сарајеву и Росотрудничеством у БиХ.

Мастиловић је рекао да је Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву дао  огроман допринос у борби за истину о Републици Српској и српском народу истичући значај ове  институције у развоју научне историографије, оспособљавању младих истраживача и очувању културе памћења засноване на историјским чињеницама.

- Пуних 30 година требало је Републици Српској да оснује први свој институт историјских наука, али се залагањем и претходног министра науке и високог образовања Жељка Будимира и концепцијом развоја Министарства за научно-технолошки развој и високо образовање, дошло до тога да након три године послије постојања, Институт има запажене резултате.Објављено  је 25 књига, одржано више научних скупова и конференција, и то је показатељ како се заиста с једним озбиљним приступом и радом може пуно постићи-  рекао је Мастиловић.

Мастиловић је истакао да је период стварања Републике Српске, односно, историографија била изложена некој врсти терора оличеног у историјском ревизионизму.

-Историографија у Републици Српској је стално у прилици да се бори против тог историјског ревизионизма. Свједоци само прије два дана да је представник БиХ у УН гласао против резолуције која осуђује нацизам.Апсурд је да неко, у име БиХ, коју 49 одсто чини Република Српска, гласа против резолуције која осуђује нацизам.Српски народ је најстрадалнији народ на овим просторима од нацизма и фашизма и њихових појавних облика на Балкану, усташтва. Сада смо дошли до тога да неко, у име Републике Српске, не питајући Републику Српску, у ствари гласа против резолуције која осуђује нацизам – констатовао је Мастиловић.

Мастиловић је посебно истакао партнерску сарадњу са научним институцијама из Руске Федерације и напоменуо да се посљедњих година Руска Федерација  испрофилисала као главни стратешки партнер Републике Српске на пољу науке и високог образовања.

-Доста је томе допринијела управо сарадња Института историјских наука нашег Универзитета у Источном Сарајеву са Руским историјским друштвом, које је иначе кровна организација у Русији када је у питању историјска наука, и Институтом за словенске студије Руске академије наука – нагласио  је Мастиловић

Директор Института Мирјана Лукић  рекла је да је Институт основан 2023. године, те да од тада развија међународну научну сарадњу и организује научне конференције које окупљају истраживаче из региона и Русије.

Она је захвалила институцијама и појединцима који су подржали рад Института од његовог оснивања, посебно Кабинету предсједника Републике Српске и предсједнику Републике Српске Синиши Карану, као и Универзитету у Источном Сарајеву, Филозофском факултету на Палама и Амбасади Руске Федерације у БиХ.

Ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић рекао је да је Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву дао огроман допринос развоју науке на овим просторима истичући да је Институт за три године постојања направио импресивне резултате, што оправдава његово оснивање.

-Сви ми који смо имали ту идеју приликом оснивања овог института, нешто слично смо очекивали, али такве резултате заиста нисмо.Вечерашњи скуп је прилика да се укаже још једном на пријатељске историјске везе између руског и српског народа- напоменуо је Кулић.

Министар савјетник Амбасаде Руске Федерације у БиХ Јуриј Пичугин  констатовао је да је сарадња руских историчара са Институтом историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву од непроцјењивог значаја и да су за више од три године успјели заједнички да реализују три научне конференције о важним темама, међу којима је 30 година од потписивања Дејтонског мировног споразума.

-Четврта међународна научна конференција "Русија и Балкан у вријеме Велике источне кризе", која је отворена вечерас у Источној Илиџи, организована у сарадњи Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву и Руског историјског друштва.Јако смо захвални министру /за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске/ Драги Мастиловићу, који је оснивач и директор овог института, који је почео сарадњу са Руским историјским друштвом 2023. године. Управо тада је отворена прва подружница Руског историјског друштва на Балкану. Прво смо били у Републици Српској, онда даље ишли за Србију и околне земље - рекао је Пичугин.

Пичугин је напоменуо да су за три године организовали конференције које су биле посвећене веома важним темама, као што је борба против прекрајања истине о Другом свјетском рату, заједничка историографија борбе против фашизма, те поводом 30 година Дејтонског споразума.

-То је велико достигнуће, јер такав број еминентних научника из Русије никад није долазио на Балкан за 20 година. То је било могуће само захваљујући заједничким напорима Института историјских наука и Руског историјског друштва - рекао је Пичугин.

Предсједник Управног одбора Руског историјског друштва Руслан Гагкујев изјавио је да је сарадња између историчара Руске Федерације и Републике Српске веома продуктивна, плодна и ефикасна.

-Наша сарадња у историјској сфери је велика и од непроцјењивог значаја. Успјели смо да урадимо више догађаја, научних конференција, да радимо на издаваштву различите научне литературе. Имали смо радно савјетовање данас са представницима Института историјских наука и размотрили  планове за наредну годину – напоменуо је Гагкујев.

Научни секретар Института за славистичке студије Руске академије наука Никита Гусев изразио је задовољство што се наставља сарадња са Институтом историјских наука чији је „мотор и локомотива министар Мастиловић“ и додао да ова сарадња сада поприма поприлично нове форме и облике. 

У Административном центру Владе Републике Српске у Источном Сарајеву, након свечане академије поводом крсне славе Института историјских наука, Светог краља Милутина, отворена је и изложба фотографија "Херцеговина и Босна 1867. године", коју је приредила Ксенија В. Мељчакова. 

На академији су додијељена и признања значајним појединцима и институцијама које су допринијеле успјешном раду Института а на свечаној академији  су представљени досадашњи резултати рада Института.

Повеља "Краљ Милутин" додијељена је  предсједнику Републике Српске Синиши Карану и Министарству културе Србије за допринос развоју Института.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.