Срби у Марибору: Знамо како да сачувамо наш идентитет и обичаје!

МАРИБОР - Марибор. Овдје данас живи бројна српска заједница. Овдје живе, раде и, што је најважније, укључени су у рад културних друштава која су активна на овим просторима.

Једно од њих је КУД „Свети Никола“, које постоји већ 23 године. Годишњи концерт овог друштва био је јединствена прилика да се види шта су његови чланови током протеклих годину дана научили, гдје су све путовали, али и да се на достојанствен начин захвале човјеку који је учинио много за КУД, а који нас је прерано напустио.

Каже нам то на почетку приче Срећко Марковић, секретар КУД-а „Свети Никола“, обрадовавши нас чињеницом да на концерт долази АНИП „Веселин Маслеша“, појаснивши уједно како је до сарадње са Бањалучанима уопште дошло.

- Успјели смо да их доведемо у Марибор. Циљ нам је био да они буду мотивација нашим најмлађим члановима, јер сви добро знамо ко је и шта је „Маслеша“. Они су велики професионалци. А ми смо вечерас у Марибор, осим „Маслеше“, довели и три културно-умјетничка друштва из Граца. Ту је и Српско културно друштво Марибор. Многи кажу: „Српска посла, један град, два српска друштва, то не иде“, али ето, ми смо доказали да иде. Ту је једно друштво из Љубљане и једно из Радовљице. Програм отвара Клара Ковачич, Словенка са православном, српском душом, а добар дио вечерашње годишњице посветили смо нашем кореографу Саши, који нас је прерано напустио – каже Срећко Марковић, секретар друштва.

Од мале групе до друштва које чува традицију

Драгиша Братић је оснивач друштва, а данас и најстарији члан КУД-а. Као планинар, испео се, каже, на све највеће европске и свјетске врхове, а и сада радо заигра на бини.

На почетку се присјетио како је почела мариборска фолклорна прича.

- У почетку нас је било мало. Први предсједник био је Добрић. Била је то у старту мања група, па се онда све развијало. Потом су кренуле фолклорне групе, у једној од којих и данас играм. Ја сам најстарији члан. Имам 71 годину – с поносом говори Братић, нагласивши да ће му наступ управо у Бањалуци остати у дугом и лијепом сјећању.

Клара Ковачич: Желим да пјевам као Даница и Павлина

Годишњи концерт КУД-а „Свети Никола“ отворила је својим божанственим гласом Словенка са православном душом, Клара Ковачич.

Била је то још једна лијепа прилика да са овом надасве занимљивом дјевојком поново разговарамо.

- Ту сам. Мало сам смањила број наступа, јер ми је сада школа на првом мјесту, али и даље долазим на ове лијепе манифестације на које ме позову, као што је ова код мојих пријатеља у Марибору. Искрено, радујем се и доласку у Бањалуку. Надам се да ће се то једном десити. Иначе, моји узори су Даница Црногорчевић и Павлина Радовановић и желим да пјевам као њих двије – каже Клара Ковачич.
Српска друштва из Аустрије чувају обичаје и традицију

У Марибор је из сусједне Аустрије допутовао КУД „Свети Сава“. Ово друштво ради и постоји пуне три деценије.

Из Граца је стигло и Спортско културно-умјетничко друштво „Коло среће“, које постоји шест година и броји стотињак чланова.

- Постојимо већ пуних 30 година. Много путујемо и наступамо. Посљедњи наступ имали смо у Салцбургу, гдје су наша дјеца освојила златну плакету. Већ десетак година дружимо се са КУД-ом „Свети Никола“ и радо долазимо у Марибор – каже Дајана Лазендић из КУД-а „Свети Сава“ из Граца.

- С обзиром на то да је Грац други по величини град у Аустрији, морам признати да нас тамо има баш много и да није тако тешко доћи до чланова фолклорног друштва. Уз све то, и сама свијест о очувању традиције и обичаја код Срба у Аустрији веома је развијена, тако да и ми радимо пуном паром. Са Срећком се знамо дуго, кореографије нам је радио наш заједнички пријатељ Милан Гламочанин и ето откуд ми у Марибору – каже Горан Чича из СКУД-а „Коло среће“ из Граца.

Из Граца је стигао и Михајло, поријеклом из Прњавора. Фолклором се, каже, бави више од десет година и у томе је у потпуности пронашао себе. Посебно га испуњавају бројне турнеје и наступи.

- Волим да путујем и наступам. Били смо у Италији три пута, у Њемачкој једном, а много пута смо наступали у Словенији и Босни и Херцеговини. Недавно смо били у Приједору. Свима који се још нису учланили препоручујем да то ураде што прије – каже Михајло.

Из Беча у Марибор стигли чувари српског фолклора

Своје умијеће свим посјетиоцима смотре фолклора показали су чланови Српског културног центра „Стеван Мокрањац“ из Беча.

Основани су 1998. године. Веома добро су организовани, што су доказали и својим наступом у Марибору.

- Друштво је основано 1998. године, што значи да идуће године славимо 29 година постојања. Што се тиче наступа, пропутовали смо цијелу Европу, а прије десетак година имали смо и двонедјељну турнеју по Америци. Имамо 380 активних играча и на то смо поносни – каже Владимир Мијуцић из СКЦ-а „Стеван Мокрањац“ из Беча.

Бањалучанке у Љубљани наставиле фолклорну традицију

Чланице љубљанског Српског културно-умјетничког друштва „Видовдан“, Тара и Сара, родом су из Бањалуке.

У граду на Врбасу научиле су прве фолклорне кораке, а пресељењем у Словенију наставиле су да се баве фолклором. То их, кажу, посебно испуњава.

- Кума је прва тренирала, па ме то привукло зато што сам била на њеним концертима. Тако сам почела – каже Тара.

- Прве кораке направила сам у Бањалуци, а пресељењем у Словенију само сам наставила и то ме испуњава – говори Сара.

Обје су чланице СКУД-а „Видовдан“ из Љубљане.

„Веселин Маслеша“ из Бањалуке одушевио публику

На крају су се публици представили Бањалучани.

Сарадња АНИП-а „Веселин Маслеша“ и КУД-а „Свети Никола“ траје дуго, на задовољство свих. Како кажу, била им је част да наступе и представе се публици у Марибору.

- Добре људе је лако пронаћи. Са Срећком смо сарађивали још прошле године на једном семинару. Тако се и развила идеја да дођемо и будемо гости на фестивалу српског фолклора у Марибору. То је једно лијепо пријатељство и била нам је заиста част доћи у Марибор – каже Горан Пупац из АНИП-а „Веселин Маслеша“.
Вече посвећено пријатељству, сјећању и очувању идентитета

Прође тако једно веома емотивно вече у Марибору, у знак сјећања на Сашу, који је поставио темеље друштва и бројним кореографијама уградио дио себе у све чланове КУД-а и све оно што ће они још годинама играти на позорницама широм Европе.

Прође тако једно вече окружено пријатељима из цијеле Словеније, Аустрије и Републике Српске.

Прође вече које ће се сигурно памтити – мариборско вече испуњено фолклором, који нас је одржао и наш идентитет сачувао.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.