Странци у Бањалуци: Језик ломе на падежима, а обожавају славе и мусаку

Животни пут их је довео у крајишку љепотицу, а она их је одушевила природним љепотама, богатством духа њених становника и њиховим гостопримством. Рускињу Наталију Авдонину из Москве прије осам година у Бањалуку је довео посао. Каже да је за Русе овдје рај. 

- Волимо Србе и српску културу. Запослена сам у Руском културном центру. Овдје ми се свиђа клима, у току године много је топлих и сунчаних дана. У децембру је 18 степени, за разлику од Москве, гдје је дебели минус - рекла је Авдонина.

Прије три године у Бањалуку је из Белгије дошао Италијан Фабио Казула.

- Супруга ми је из Републике Српске, али је долазак у Бањалуку била моја идеја. Моји пријатељи из Белгије нису могли да вјерују колико је живот овдје лијеп. Види се да људи нису богати, али су задовољни оним што имају, за разлику од западњака - рекао је Фабио и додао да посебно воли да иде на славе.

Посебно му је драго што народ у РС настоји да сачува језик, писмо и традицију.

- У Белгији то више немамо. Зато волим ваше славе, Српску православну цркву, па сам зато и прешао на православље. Овдје ми је необично да људи живе у тренутку. Кад хоће да се друже, зову на кафу тог часа, а на Западу се то испланира за одређени датум - истакао је Казула.

Љубав је и Бразилку Ану Роберту Марић довела у Бањалуку прије осам година.

- Муж и ја смо се упознали у Америци и одлучили да живот наставимо овдје. Највише ми се свиђа што се овдје осјећам сигурно. У било које доба дана и ноћи могу слободно да шетам, да не размишљам да ли ће ме неко напасти. У мом родном граду то није случај - рекла је Ана Роберта и додала да јој је било тешко да се навикне на климу, која је много оштрија у односу на Бразил. Каже да су Бањалучани срећни, расположени и комуникативни као и људи у Бразилу те да највише воли да једе мусаку. 

- Срећна сам што сам захваљујући радионици много научила о српском народу и његовој култури. Своју дјецу учим португалски да знају и мој језик - рекла је Марићева.

Радионицу посјећује и Дениз Санчез из Колумбије, која у Бањалуци борави осам мјесеци и настоји да научи српски што боље да би могла да се запосли.

Водитељ радионице српског језика Јелена Јањић за “Глас Српске” је казала да је рад са овим људима непроцјењиво искуство.

- Седам библиотекара укључено је у пројекат, а часове држимо бесплатно, два пута седмично. Захваљујући њима, на сопствену културу гледамо другачије, јер су нам указали на предности живота овдје. Најтеже им је да савладају падеже и слова Ћ, Ђ, Ч и Ш и док их изговарају звуче веома симпатично - рекла је Јањићева.
 

По угледу на Париз

Координатор пројекта Огњенка Савановић истакла је да је идеја о радионици настала након боравка на професионалном стажу у Паризу, гдје је посматрала активности у тамошњим библиотекама.

- Ова радионица је недостајала нашем граду. Учесници су са свих страна свијета, из Грчке, Пољске, Русије, САД, Белгије, Бразила, Колумбије, Уругваја. Неки живе овдје са породицом, а неки су ту на одређено вријеме, везани послом или студирањем - рекла је Савановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.