Понедјељак који је заувијек измијенио Бањалуку

Јелена Стојишић
Понедјељак који је заувијек измијенио Бањалуку

БАЊАЛУКА - Све је личило на велико зло које је 27. октобра 1969. године задесило град и заувијек промијенило наше животе.

Казао је за "Глас Српске" Златко Великоња, који је у том тешком раздобљу имао 15 година.

- Играо сам се са другарима у парку Младен Стојановић, кад се људи почели уплашено да истрчавају на улице. На кућама су се појавиле пукотине, а кровови су се урушили - рекао је Великоња.

Каже да су ту ноћ преспавали у дворишту а сутрадан су добили шатор.

- У парку је било направљено шаторско насеље и постављени жељезнички вагони за смјештај људи. У том периоду владала је велика солидарност. Људи су били разборити, а била је организована и помоћ путем мјесних заједница. Редовно смо добијали храну, кућне потрепштине и топлу одјећу - испричао је Великоња.

Додао је да се захваљујући помоћи из цијеле бивше Југославије, Бањалука брзо опорављала и постала још љепша, родила се из пепела.

Бањалучанку Душанку В. земљотрес је затекао у стану са још двије сестре и мајком.

- Имала сам 12 година. Осјетили смо као неки хук и одједном се десио јак удар, у том тренутку нисмо били свјесни ничега. Знам да смо рукама прекрили главе али мајка нас је брзо извела испред зграде јер смо живјели на првом спрату - казала је Душанка.

Присјећа се и ружне слике када се земљотрес завршио.

- У пет минута смо остали без крова над главом. Када само видјели град онако сравњен, зграде порушене сви смо били у страху и плакали смо. Бојали смо се новог земљотреса. Касније смо ми од татиног предузећа добили стан али ја никада не могу заборавити наш без којег смо остали јер су ту биле наше најдрагоцјеније успомене - присјетила се Душанка.

Историчар и архивиста у Архиву Републике Српске Владан Вуклиш каже да је земљотрес из 1969. био својеврстан шок, који је Бањалучане убацио у циклус нимало једноставног живота, обиљеженог срушеном околином и покушајем враћања живота у нормалне токове.

- Од недјеље, 26. октобра 1969. Бањалуку је погодила разорна серија земљотреса од којих је најјачи задесио град у понедјељак ујутро - каже Вуклиш. Додао је да су акције солидарности биле од великог значаја за наставак живота у девастираном граду.

- Хуманитарни рад одвијало се колективно, кроз организације, институције или захваљујући грађанима у маси несебичног свијета. Југословенске и међународне акције солидарности биле су од великог значаја за наставак живота у девастираном граду. Забиљежено је преко 20.000 дародаваца. Донирали су материјал, храну, привремене смјештајне објекте, шаторе, санитарије. Многи су долазили да помогну у рашчишћавању рушевина, изградњи, раду на селу - закључио  је Вуклиш.

Сеизмогена зона, у којој се налази Бањалука, таква је да можемо очекивати земљотресе истог али и јачег интензитета, јер се догађа да буду превазиђени историјски максимуми као што је било крајем 2020. године у Петрињи, каже сеизмолог Сњежана Цвијић-Амулић.

- Сам расјед, на ком лежи и Бањалука, повезан је са расједном структуром у којој је и Петриња, јер земљотрес не познаје границе. У геолошком смислу, 70 километара није далеко, а сегмент расједа који иде од Бањалуке до Јастребарског, врло је озбиљан јер се могу очекивати потреси какав је био 1969. - рекла је Цвијић-Амулић.

Она је подсјетила да је Бањалуку 26. октобра 1969. око 16.30 погодио први потрес магнитуде 5,8 по Рихтеру, који је претходио другом, разорнијем.

- Сутрадан је био јачи земљотрес, магнитуде 6,6 степени по Рихтеру и интензитету у епицентаралној зони од девет степени по Меркалију - додала је Цвијић-Амулић.

У земљотресу је погинуло 15, а повријеђено 1.117 суграђана. Оштећено је око 14.000 зграда, са 4.000 станова у зградама за рушење и 21.000 станова у тешко оштећеним објектима.

Савјети

Сњежана Цвијић-Амулић каже да земљотрес кратко траје и да је најважније остати прибран.

- Ако сте у епицентралној зони, то је свега неколико секунди. Основно правило је не истрчавати напоље, не искакати кроз прозоре. Тамо гдје се задесимо, требало би пронаћи сигурно мјесто поред носивог зида, заузети положај фетуса, склупчати се поред зида и сачекати да то прође. Тек кад прође, треба изаћи - рекла је Цвијић-Амулић.

Рођено 11 беба
Рођено 11 беба
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана