Покољ у Дракулићу као вјечна опомена
Бањалука - Служењем парастоса, литургијом и полагањем вијенаца на Спомен-костурницу јуче је у Дракулићу обиљежена 73. година од усташког покоља 2.300 Срба у Другом свјетском рату.
Жртве, међу којима је било и 551 дијете, поубијане су 7. фебруара 1942. године у селима Дракулић, Шарговац, Мотике и руднику Раковац, без иједног испаљеног метка - сјекирама, ножевима, крамповима и "србомлатом" (дрвена дршка са металном куглом).
Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Миленко Савановић рекао је да је злочин у Дракулићу опомена за сва времена.
- Помућени ум усташких кољача учинио је велико зло које српски народ не смије да заборави и треба да у својој свијести јача јединство - поручио је Савановић.
Према ријечима предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељка Митровића, усташки покољ у Дракулићу није ништа друго него геноцид.
- Они који су правно и политички дефинисали геноцид требало је да дођу овдје и за то узму елементе, јер се образац за квалификовање злочина геноцидом у свијету овдје може видјети. Намјера да се у Дракулићу уништи цјелокупно становништво види се и из насељавања овог простора хрватским становништвом - рекао је Митровић.
Додао је да на њихову жалост, нису у томе успјели, што доказује да српски живаљ овдје није уништен.
- Осим хрватског стожерника Виктора Гутића, за овај злочин нико није одговарао послије Другог свјетског рата. Прије свега, мислим на инспиратора и организатора овог злочина, усташког поглавника Анту Павелића и његове сараднике, који су са овог простора побјегли под патронатом свјетских сила - рекао је Митровић.
Слободан Брковић из Мотика један је од ријетких који су успјели да преживе овај крвави усташки пир. Као осмогодишњи дјечак Слободан је не само преживио тешко рањавање већ и видио када су му клали чланове породице.
- Тог кобног дана усташе су дошле и прво тражиле оружје и новац, послије чега су почеле да нас тјерају напоље. Када сам изашао, видио сам усташу који је сјекиром одсјекао стрицу главу. Покушао сам побјећи, али су ме успјели стићи када су побили остале чланове моје породице - присјећа се Брковић најстравичнијег призора у свом животу.
Он је додао да су и њега изболи неколико пута ножем у предјелу стомака и отишли, док су му два дједа, мајку, три сестре и брата убили.
- Најгоре ми је ноћу када се сјећања врате па не могу никако да заспим - каже Брковић.
Помену су присуствовали чланови републичких и градских органа, као и велики број мјештана.
Декларација
Недељко Митровић сматра да би Скупштина града требало да се о злочину у Дракулићу изјасни на адекватан начин, путем декларације или резолуције. Он је најавио и формирање удружења потомака жртава злочина, које би требало да преузме обавезу његовог обиљежавања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
