Несложни станари избјегавају регистрацију
Иако је регистрација заједница етажних власника законска обавеза, која је почела још у децембру 2003. године, и даље знатан број ових заједница није регистрован.
Од 2003. године до данас регистровало се 900 етажних власника.
Портпарол Aдминистративне службе града Бањалука Миленко Шајић истакао је да је највећи број нерегистрованих заједница из стамбених зграда које нису укњижене.
- Не располажемо прецизним подацима о томе колико њих до сада није регистровано, а претпостављамо да је то око 20 одсто. У највећем броју се ради о зградама које нису обавиле технички пријем објекта, разграничиле власништво, али је на то знатно утицао и немар етажних власника - истакао је Шајић.
Нагласио је да према новом Закону о одржавању зграда, који је ступио на снагу прошле године, заједнице имају рок од годину да се региструју.
- Aко они ту обавезу не испуне, надлежни орган јединице локалне самоуправе именоваће способно физичко или правно лице као привременог заступника, све док се заједница не оснује - нагласио је Шајић.
Додао је да су етажни власници дужни да одреде лице које ће обављати послове заједничког управника и да оснују заједничку резерву.
- Aко етажни власник, односно корисник посебног дијела зграде из неоправданих разлога избјегава оснивање заједнице, биће кажњен са 300 до 3.000 марака - истакао је Шајић.
У Заводу за изградњу Бањалука истакли су да је рок за регистрацију заједница етажних власника више пута продужаван.
- Предности власника станова који су се регистровали као оваква заједница су што на тај начин могу да учествују у одлучивању о коришћењу и одржавању заједничких дијелова зграде, о обезбјеђивању и коришћењу финансијских средстава за одржавање заједничких дијелова зграде и о другим питањима од значаја за коришћење и одржавање зграде - рекао је директор Завода Aлександар Цвијановић.
Истакао је да се зграде које се нису регистровале као заједница етажних власника у већини случајева уопште не одржавају.
- У самосталној режији се углавном раде хитне интервенције. Обављање послова одржавања зграда може се уступити јавном, односно другом предузећу. Одређени број заједница етажних власника је повјерио послове одржавања Заводу за изградњу закључивањем уговора о одржавању заједничких дијелова стамбених зграда - нагласио је Цвијановић.
Казне
Ступањем на снагу новог закона о одржавању зграда, ако станари не измирују своје обавезе, за заостала потраживања наплата се обавља тако што лице које заступа и представља заједницу подноси пријаву Основном суду.
- Новчаном казном од 300 до 3.000 марака казниће се етажни власник, а казном од 500 до 1.500 марака одговорно лице у правном лицу ако је етажни власник или корисник посебног дијела зграде правно лице - рекао је Шајић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
