Торинско платно је обмана, раскринкана још у 14. вијеку

Свети покров или Торинско платно чувена је хришћанска реликвија и многи мисле да је то плаштаница у коју је умотано тијело Исуса Христа након распећа. Међутим, доказа да је ријеч о фалсификату из средњег вијека све је више, а најновији доказ је средњовјековни документ.

Бразилски форензички 3Д умјетник Цицеро Мораеш је, у студији објављеној у журналу Archaeometry, доказао да се на Светом покрову не налази ни отисак лица и тијела Исуса Христа, ни отисак било којег људског тијела, већ отисак плитког рељефа.

Други научник сада је објавио студију у Journal of Medieval History у којој открива најстарији познати запис о Светом покрову и мишљење које је о њему дао чувени нормански теолог Никола из Орезма.

Откриће показује да је овај теолог, касније бискуп Лизијеа, одбацио могућност да је Торинско платно (тада називано само Покров) аутентично и навео да је то „јасна и очигледна превара – резултат обмане ‘свештеника’“, саопштио је Taylor & Francis, издавач журнала.

Датирање радиоактивним угљеником

Ранија датирања Светог покрова радиоактивним угљеником показала су да је платно произведено крајем 13. или 14. вијека, а не у вријеме Исусовог живота.

– Ова сада контроверзна реликвија вијековима је у жижи расправа присталица и критичара њеног култа – рекао је др Николас Сарзоу, главни аутор нове студије.

Др Сарзоу је истраживач историје на Католичком универзитету у Левену, у Белгији. Његова специјалност је историја реликвија и слика, а посебно оних са Запада у касном средњем вијеку. Његов нови рад је важан, објашњава он, јер показује да је изјава коју су пронашли познати историчари Ален Буро и Беатриче Делоренти у расправи Николе из Орезма – прва и најстарија која представља званично и поштовано одбацивање Торинског платна.

Ранији најстарији извјештај написао је 1389. бискуп из Троа, Пјер д’Арси, који је одбацио Свети покров као превару и навео да је његов претходник то урадио око 1355.

Др Сарзоу рекао је да је Никола из Орезма, касније бискуп Лизијеа, био веома важна личност тог времена и био је познат по покушајима да нађе рационална објашњења за чуда и друге феномене. Био је утицајан и због својих радова из области економије, физике, астрономије и филозофије.

Плаштаница је одбачена

– Ово што је откривено је значајно одбацивање плаштанице. Никола из Орезма тврди: „Не морам да вјерујем никоме ко тврди: ‘Неко ми је учинио такво чудо’, јер многи свештеници тако варају друге, како би изнудили прилоге за своје цркве. То је очигледно случај за цркву у Шампањи, гдје се говорило да постоји покров Господа Исуса Христа, и за готово бесконачан број оних који су такве ствари кривотворили, и друге.“ Он није одабрао било коју реликвију као примјер преваре свештеника – одабрао је да нагласи покров из храма у Шампањи као изузетан примјер лажи свештеника – рекао је др Сарзоу и додао:

– Овај запис одскаче због покушаја рационалног објашњења за необјашњиве појмове, умјесто да их тумачи као божанске или демонске. Филозоф је чак рангирао изјаве свједока према факторима поузданости, а био је обазрив и према гласинама.

– Никола из Орезма није био вољан да жртвује научни приступ у пасторалне сврхе – за њега је било кључно да осуди све грешке и манипулације. Када се посматра у широј историји реликвија и побожних слика, овај случај нам даје необично детаљан приказ преваре свештеника – теме која се обично генерички обрађује у сатири или теолошким дебатама о потенцијалу за сујеверно обожавање, али врло ријетко документује у облику конкретних оптужби за превару против клерикалне институције – навео је др Сарзоу.

Филозофова процјена покрова подстакла га је, додаје, да буде још више сумњичав према тврдњама свештенства.

Коментаришући ово откриће, један од највећих свјетских стручњака за Свети покров или Торинско платно, проф. Андреа Николоти, професор историје хришћанства и цркве на Торинском универзитету, рекао је да ово представља „додатне доказе да су још у средњем вијеку знали да плаштаница није аутентична“.

Технолошки и научни докази

– Други технолошки и научни докази, који указују на исто, нису се промијенили. Ново откриће је посебно важно јер потврђује да су га у вријеме његовог настанка, вјероватно око 1370, представљали као аутентично у Лиреу. И да је то била велика вијест, која је стигла и до Париза. Мишљење Николе из Орезма било је важно јер није био лично укључен у спор и није имао интереса да подржи једну или другу страну – рекао је он.

Никола из Орезма, додао је др Сарзоу, споменуо је Свети покров у документу писаном између 1355. и 1382, највјероватније послије 1370. Његова хипотеза је да је овај открио превару када је био истраживач и савјетник краља. Покров је био изложен у Лиреу (тада је био познат као Покров из Лиреа) око 1355. када је бискуп из Троа наредио да га склоне. Након тога вођена је велика истрага са много доказа да плаштаница није аутентична и да су људи плаћени за „лажна чуда“.

Покров је био сакривен три деценије, док није папа Климент VII дозволио да поново буде изложен, али уз строге инструкције да се вјерницима каже да је то представа Покрова, а не Покров. Званично је проглашен лажним у документу папе Климента VII из 1389.

Плаштаницу је касније преузела династија Савоја, а 1578. пребацили су је у Торино, своју нову пријестоницу. Постала је власништво Римокатоличке цркве након смрти бившег италијанског краља Умберта II Савојског (иначе унука црногорског краља Николе Петровића) 1983.

– Свети покров је најбоље документовани случај фалсификоване реликвије из средњег вијека и један од примјера култа који су одбацили и Црква и свештеници – рекао је др Сарзоу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.