Вране имају свијест као људи

Група Истраживача са Универзитета у Тибингену у Њемачкој мјерила је мождану активност врана које су извршавале визуелне задатке, како би доказали да су ове птице способне да свесно опажају чулне утиске.

Откриће је изненађујуће, јер је то раније било доказано само на људима и другим приматима који имају потпуно другачију мождану структуру од птица.

"Резултати наше студије отварају нову перспективу о еволуцији перцептивне свијести и њених неуробиолошких граничних услова", рекао је професор Андреас Нидер са Универзитета у Тибингену, преноси Индепендент.

Истраживачки тим је обучио двије вране да кљуцају дугме одређене боје ако виде да се визуелни стимулус појављује на екрану. Иако је вец́ина ових стимулуса била јасна, неки су намјерно били толико "замуц́ени" да вране нису могле увијек да их открију, што је дало различите резултате од јединке до јединке.

Истраживачи су забиљежили активност појединих нервних ц́елија у мозгу док су вране извршавале задатак и открили да могу да предвиде какво субјективно искуство имају, на основу активности нервних ц́елија.

"Наши резултати, показују да на нервне ц́елије на вишим нивоима обраде враниног мозга утиче субјективно искуство, или тачније - вране имају субјективна искуства", рекао је Нидер, додавши како то може да значи да је свијест много раширенија у животињском царству него што се раније мислило.

"Посљедњи заједнички преци људи и врана живјели су прије 320 милиона година. Перцептивна свијест је можда већ тада могла да настане, а да се од тада само насљеђује", објаснио је Нидер.

Друго могуће објашњење је да је перцептивна свијест код птица и примата могла да се развије независно једна од друге.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.