Поларни вртлог доноси ново захлађење

Када је снажан и стабилан, задржава најхладнији ваздух око Сјеверног пола. Међутим, поремећај поларног вртлога може да промијени атмосферске обрасце и омогући продор хладнијег ваздуха према југу.

Један од главних узрока таквог поремећаја јесте нагли пораст температуре и притиска у стратосфери, познат као нагло стратосферско загријавање.

У овом случају температуре на посматраној висини порасле су за више од 25 степени Целзијуса изнад уобичајених вриједности за ово доба године.

Вјетрови су прво успорили око 6. новембра, а затим су 10. новембра заиста промијенили смјер.

Када би поремећај могао да утиче на временске прилике?

Промјена у стратосфери не значи да ће се временске прилике при тлу одмах промијенити.

Њен утицај обично се спушта кроз атмосферу током периода од једне до три седмице.

Климатске симулације за сличне догађаје у новембру указују на први могући утицај на ниже слојеве атмосфере око 15 дана након промјене смјера вјетра, уз још један талас утицаја око 30. дана.

Прогнозе показују да би поремећај могао да се повеже са нижим дијеловима атмосфере, кроз процес који се назива спрезање.

Једна анализа показује могућу повезаност са Земљином површином око 22. новембра.

Ипак, то не значи да ће свака промјена ваздушног притиска при тлу потицати из стратосфере, нити да ће се очекивани временски образац сигурно остварити.

Шта симулације показују за Европу?

Симулације сличних догађаја приказују подручје ниског ваздушног притиска изнад Европе и појачан утицај високог притиска сјеверније од континента.

Такав распоред могао би да усмјери хладније ваздушне масе са сјевера према европском континенту.

У посматраном периоду, од 15. до 30. дана након загријавања, модели указују на температуре ниже од уобичајених у великом дијелу Европе, уз изузетке на крајњем југоистоку и сјевероистоку.

Симулације показују и повећану могућност сњежних падавина у централним и југоисточним дијеловима Европе, док би на сјеверу континента снијега могло бити мање.

Међутим, ријеч је о општем временском обрасцу, а не о конкретној прогнози за одређено мјесто или датум.

Стварни развој ситуације зависиће од постојећих временских прилика, као и од тога колико ће се снажно поремећај из стратосфере пренијети према Земљиној површини.

Прогнозе за Европу засад не показују значајнији пад температуре, иако поједини сценарији предвиђају хладније вријеме на западу и у централним дијеловима континента.

Појединачни прорачуни за период од десет до 15 дана унапријед могу знатно да се мијењају, због чега их не треба сматрати поузданом временском прогнозом.