Америчка фирма тврди да зна како експлоатисати уранијум из океана

Технолошки стартап Флукснијум објавио је напредак у развоју технологије за екстракцију уранијума из морске воде. Компанија жели да отвори потпуно нов, геополитички независан извор нуклеарног горива

​Док Сједињене Америчке Државе планирају да утроструче своје нуклеарне капацитете до 2050. године – али у САД кључно питање постаје: одакле набавити уранијум? Цијене „жутог колача“ (неуређеног концентрата уранијума) порасле су за 75 одсто у посљедњих пет година, док се Запад суочава са чињеницом да се већина свјетских рудника и капацитета за прераду налази у Казахстану, Узбекистану, Русији, Нигеру и Кини.

Као одговор на геополитичке ризике, калифорнијски стартап за чисте технологије Флукснијум представио је свој план за комерцијалну екстракцију уранијума директно из океана и морске воде.

Како функционише „морско рударење“?

У свјетским океанима растворено је преко 4 милијарде метричких тона уранијума – што је око хиљаду пута више од свих познатих копнених резерви заједно и довољно за напајање реактора у наредних 50.000 година.

Технологија компаније Флукснијум, лиценцирана од стране Министарства енергетике САД (ДОЕ), ослања се на фотонско-хемијске и полимерне иновације: синтетичким путем произведена влакна уплетена у дуге конопце специфично привлаче и везују јоне уранијума из морске воде. Конопци се каче о плутајуће бове на отвореном мору – на сличан начин као у индустријском узгоју морских алги. Морске струје природно протичу кроз влакна, без потребе за пумпањем воде.

Након 30 до 60 дана потопљености, конопци се извлаче на обалу гдје се хемијским поступком уранијум спира и прерађује у конвенционални жути колач. Влакна се потом враћају у океан и могу се користити више пута. За разлику од класичних рудника, овај процес не оставља никакав токсични чврсти отпад или рударску јаловину.

Искорак у смањењу трошкова, довољан или не?

Али кључни проблем екстракције из мора увијек је била цијена и оснивач и директор Флукснијума Џеф Грин (Jeff Green) наводи да су повећањем површине и порозности самих полимерних влакана успјели да драстично повећају количину уранијума коју једно влакно прикупи, чиме се цијена примјетно приближава тржишним оквирима. Стартап је управо затворио иницијалну рунду финансирања од 7 милиона долара, коју предводи Конгруент вентурс (Congruent Ventures), а у којој учествује и Констелејшн енерџи (Constellation Energy) – највећи оператер нуклеарних електрана у САД.

Извлачење неограничених количина уранијума из океана звучи као свети грал енергетске независности и одрживости. Међутим, из угла економије нуклеарног горивног циклуса, прилично је несигурно када би (и да ли би уопште) ова технологија могла да постане заиста конкурентна класичном рударењу, коментаришу на порталу Нуклеарна перспектива. 

Традиционално копнено рударење – нарочито методе подземног лужења (In-Situ Recovery – ИСР) које се масовно примјењују у Казахстану – и даље има драстично ниже оперативне трошкове. Иако су цијене уранијума скочиле, традиционални рудници и даље пружају знатно јефтинију сировину.

Докле год се копнене резерве уранијума не исцрпе до критичних нивоа или геополитичке блокаде потпуно не обуставе трговину, „рударство из мора“ имаће статус занимљиве, али примарно резервне и стратешке опције за далеку будућност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.