Спиноза и његов утицај на европску филозофију

Холандски филозоф јеврејског поријекла Барух де Спиноза /1632–1677/, творац монистичког детерминизма, рођен је 24. новембра 1632. године.

Издржавао се брушењем оптичких сочива и одбио је катедру у Хајделбергу, јер је жељeо да очува потпуну интелектуалну независност.

У младости је Спиноза искључен из јеврејске заједнице и анатемисан под оптужбом да је говорио о тијелесној природи Бога. Он је Бога замишљао као апсолутну супстанцу која је узрок сама себи.

Спиноза је доказивао да филозофија „нема друге сврхе осим истине“, док религија „тежи једино покоравању и побожности“.

Он је један од оснивача либералистичке политичке филозофије и знатно је утицао на француску просвјетитељску и њемачку филозофију.

За живота Спиноза је објавио „Теолошко-политички трактат“ и „Принципе филозофије Ренеа Декарта“.

Постхумно је објављено Спинозино капитално дјело „Етика“, подијељено у пет дијелова – о Богу, о природи и поријеклу духа, о поријеклу и природи афеката, о људском ропству или о снази афеката, те о моћи разума или људској слободи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.