Скривени свијет пронађен на рубу Сунчевог система

Астрономи су недавно уочили мали, блистави свијет у најудаљенијим дијеловима Сунчевог система, за који вјерују да би могао бити патуљаста планета налик Плутону, пише Машабл.

Овај тајанствени космички објекат, за сада под ознаком 2026 ЕД138, удаљен је од Сунца чак 46 пута више него Земља, а његов пречник процјењује се на између 600 и 1.500 километара.

Научници процјењују да се налази око 1,7 милијарди километара даље од Плутона, дубоко у Кајперовом појасу – зони ледених остатака која се простире иза Нептуна.

Метју Холман, истраживач из Центра за астрофизику „Харвард и Смитсонијан“, дошао је до овог открића прије двије седмице.

Он је провукао податке са нове Опсерваторије „Вера Ц. Рубин“ кроз компјутерски програм који је конструисао заједно са колегом, астрономом Кевином Нејпијером.

„Моја прва реакција била је узбуђење“, навео је Холман у саопштењу.

„Овакви објекти су изузетно ријетки, па сам одмах почео да провјеравам да ли сам ја или сам код негдје погријешио“, додао је.

Центар за мале планете Међународне астрономске уније, званични хроничар новооткривених објеката у нашем Сунчевом систему, прогласио је ово тијело званичним кандидатом за нова открића.

Уколико статус буде потврђен, ЕД138 би могао да постане шеста званично призната патуљаста планета у Сунчевом систему, придруживши се Церери, Плутону, Хаумеи, Макемакеу и Ериди.

То што је опсерваторија „Рубин“ детектовала до сада непознати свијет у нашем космичком сусједству илуструје нови, убрзани начин бављења астрономијом.

Након почетног проналаска, тим је успио да склопи детаљну слику овог објекта за само три дана.

Спајањем поновљених прегледа неба које врши ова опсерваторија са архивским подацима и фотографијама са других телескопа, истраживачи су сазнали прилично много о тијелу ЕД138 и његовој издуженој орбити око Сунца.

Патуљасту планету можете замислити као планету у умањеној размјери. Сопствена гравитација је вуче у орбиту око Сунца, али она нема довољну масу да са свог пута склони друге свемирске стијене, као што то чине обичне планете. Управо због тога је Плутону 2006. године одузет статус планете – јер друга ледена тијела пресијецају његову путању.

„Једном када идентификујемо нови објекат, можемо да претражујемо архиве мјесецима, па чак и деценијама уназад, проналазећи га на снимцима гдје нико није ни помислио да гледа“, објаснио је у саопштењу Марио Јурић, водећи научник за Сунчев систем на пројекту „Рубин“ са Универзитета у Вашингтону.

„Ова способност да објекте истовремено откријемо и пронађемо у старим записима из коријена мијења брзину и прецизност којом одређујемо њихове орбите и разумијемо далеке дијелове Сунчевог система“, додао је.

Астрономи истичу да ЕД138 сија толико снажно да би љубитељи астрономије са прилично малим телескопима вјероватно могли да га уоче. Разлог зашто га нико до сада није примијетио лежи у томе што се скривао, утопљен у густу траку звијезда Млијечног пута на ноћном небу.

Поглед у архивске сефове открива да је телескоп „Симоњи“ при опсерваторији „Рубин“ снимио ЕД138 око 30 пута у периоду између 4. марта и 11. јула. Након тога, користећи алатку за претрагу архива ADAM Precovery Института за астероиде, која претражује раније снимке у потрази за подударностима са новооткривеним тијелима, тим је уочио овај објекат и на снимцима из 2016. године, које је направила Камера за тамну енергију са друге опсерваторије у Чилеу. Ови комбиновани подаци омогућили су астрономима да реконструишу путању објекта током читаве деценије.

Научници за сада ЕД138 називају само „кандидатом“ за патуљасту планету јер тек треба да докажу да је округлог облика.

Ледена тијела ове величине обично сопствена гравитација уобличи у сферу. Ипак, да би били потпуно сигурни, научници морају да га посматрају помоћу других телескопа у инфрацрвеном свјетлу – врсти свјетлости коју људско око не види – како би прецизно утврдили његове димензије и остале детаље.

Удаљени објекти попут ЕД138 заправо су артефакти из ере када су настајале планете, укључујући и Земљу, и могли би да помогну у рјешавању загонетке како су се Сунчев систем и његове џиновске планете уопште формирали.

Током наредних 10 година, опсерваторија „Рубин“ ће непрекидно фотографисати комплетно јужно небо.

Научници вјерују да је ово откриће тек почетак дугог низа открића која слиједе.

„Сви они који се крију на мјестима која су претходна истраживања заобишла сада су нам надохват руке“, закључује Холман.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.