Трагови корона вируса пронађени у органима три године након епидемије

МОСКВА - Постковид компликације и активирање успаваних ћелија рака научници са руског Универзитета "Сеченов" повезали су са продуженим задржавањем компоненти САРС-ЦоВ-2 у ткиву унутрашњих органа (кардиоваскуларних, репродуктивних, у плућима, гастроинтестиналном тракту).

Научници су истражили ову област подробније након што су открили трагове коронавируса у плућима једног пацијента чак 35 мјесеци након пребољеле болести.

"Истраживачи су открили РНК (рибонуклеинску киселину) и протеине коронавируса у плућима, гастроинтестиналном тракту, срцу и ендометријуму чак и мјесецима и годинама након инфекције", наводи се у извјештају који је пренијела агенција ТАСС.

Научници су испитали ткиво добијено током операција и обдукција. Користећи ПЦР и имунохистохемију, открили су РНК коронавируса, као и његов шиљасти протеин и нуклеокапсидни протеин. Ови налази указују на то да продужено перзистирање вирусних компоненти може да буде један од узрока постковид синдрома, заједно са аутоимуним реакцијама.

Вирусне компоненте су откривене у неколико типова ћелија, а поремећај ових ћелија доприноси хроничној упали, оштећењу крвних судова и неадекватном снабдијевању ткива крвљу.

Идентификоване плућне лезије укључивале су хроничну опструктивну болест плућа, интерстицијалну пнеумонију и тешку фиброзу. Једна пацијенткиња је развила плућну алвеоларну протеинозу након реинфекције, а опоравила се након лијечења.

Научници су такође проучавали везу између ковида-19 и прогресије рака. Код пацијената са раком плућа, вирусне компоненте су откривене и у туморским ћелијама и у ендотелним ћелијама. Утврђено је да аденокарциноми плућа код преживјелих од ковида-19 имају повећане нивое матичних ћелија рака, што је повезано са ризиком од метастаза и отпорношћу тумора на хемотерапију.

 

"Постоји хипотеза да коронавирус подстиче прелазак матичних ћелија рака из успаваног, односно спаваћег, стања у активно", цитирана је у извјештају патологиња Елена Шћелокова.

Истраживачи сугеришу да САРС-ЦоВ-2 може да утиче на развој тумора мијењајући ћелијске сигналне путеве. Међутим, потребна су даља истраживања да би се потврдила ова хипотеза, укључујући поређење стања пацијената обољелих од рака прије и послије ковида-19.

Трагови коронавируса пронађени су и у ћелијама желуца, цријева и јетре. У ткивима дигестивног система, специјалисти су идентификовали инфламаторне промјене и подручја некрозе. Међу откривеним болестима били су стеатоза и стеатохепатитис јетре, гастритис, ерозије и чиреви желуца, хронични лимфоцитни колитис и лезије панкреаса.

Научници наводе да је могуће да је инфекција коронавирусом допринијела прогресији већ постојећих гастроинтестиналних болести. Код пацијената са аденокарциномима желуца и дебелог цријева, специјалисти су примијетили повећање броја и активности матичних ћелија рака, слично промјенама које се виде код рака плућа.

Истраживачи су такође открили промјене у срчаном ткиву повезане са коронавирусом. Неки пацијенти су развили миокардитис и срчану инсуфицијенцију након инфекције. Постковид миокардитис карактерише оштећење васкуларног ендотела, што ремети проток крви до срчаног мишића, а симптоми могу да подсјећају на коронарну артеријску болест.

"Штавише, миокардитис повезан са коронавирусом има своје карактеристике: вирус продире у васкуларни ендотел, оштећујући га и спријечавајући крвне судове да нормално функционишу и снабдијевају ткива хранљивим материјама. Због тога клиничке манифестације постковид миокардитиса могу да подсјећају на коронарну артеријску болест. Стога је темељна дијагноза неопходна за прописивање терапије", рекла је Јевгенија Коган, директорка Референтног центра за морфолошке и имунохистохемијске методе истраживања на Универзитету "Сеченов", наведено је у саопштењу.

Пацијенти који су се опоравили од ковида-19 захтијевају темељан преглед прије операције срца. Ако упала потраје, постоји ризик да се имплантирани залистак неће причврстити.

 

Истраживачи су такође открили да САРС-ЦоВ-2 може дуго да се задржава у ендометријалном ткиву - унутрашњој слузокожи материце - и да допринесе развоју поремећаја који доводе до женске неплодности.

"С обзиром на то да значајан дио оних који су се опоравили од ковида-19 чине млади људи, важно је обратити пажњу на своје репродуктивно здравље у првим мјесецима након болести и на дужи рок", рекла је Татјана Демура, директорка Института за клиничку морфологију и дигиталну патологију на Универзитету "Сеченов".

Научници препоручују праћење здравственог стања чак и након благог случаја инфекције коронавирусом. Посебну пажњу треба обратити на особе са постојећим медицинским стањима, јер је најтеже оштећење плућа примијећено код пацијената са хипертензијом, коронарном болешћу срца, гојазношћу и дијабетесом.

Гастроскопија помаже у откривању запаљенских промјена у желуцу, а ЦТ скенирање може открити патолошке процесе у плућима. Рана дијагноза и лијечење могу да спријече развој озбиљних компликација.

Даља истраживања механизама којима компоненте САРС-ЦоВ-2 опстају у организму, према ријечима истраживача, помоћи ће у разјашњавању узрока постковид компликација и развоју циљаних метода терапије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.