Ко даје имена ураганима?

Велика Британија и Ирска тренутно се боре са јаким вјетровима које доносе олује Остен и Було. Пракса давања људских имена непогодама доказано подиже свијест јавности и спашава животе, а сам процес строгог избора имена крије дугу и занимљиву историју.

Именовање олуја представља праксу која се развила из практичних разлога, јер људи лакше памте и ефикасније комуницирају о непогодама које имају лична имена. Вијековима су разорне олује називане по свецима на чији су се дан догодиле или по мјестима која су погодиле.

Систематско именовање почело је 1953. године, када је Национална метеоролошка служба Сједињених Америчких Држава почела да користи женска имена, преузевши тај обичај од поморских метеоролога.

Овај систем је детаљно ревидиран крајем седамдесетих година прошлог вијека, па се од тада на листама равноправно налазе и мушка и женска имена. Данас је за именовање атлантских урагана задужена Свјетска метеоролошка организација (WMO), док у Европи функционише неколико регионалних група. Метеоролошке службе Велике Британије, Ирске и Холандије заједнички креирају листе за западну Европу, ослањајући се на приједлоге јавности још од 2015. године.

Поред ове групе, државе попут Шпаније, Португалије, Француске, Белгије и Луксембурга договарају имена за југозападну Европу, док Норвешка, Шведска и Данска покривају сјевер континента.

Сезона именовања сваке године почиње у септембру и траје до краја августа наредне године. За сезону 2025/2026. пристигло је око 50.000 приједлога грађана, а прве три олује на тој листи носиће имена Еми, Брам и Чандра, након којих, уколико буде потребе, слиједе Клои, Дано, Евелин, Фин, Гвендолин и Хедер.

Строга правила избора и повучена имена

Олуја добија име тек када постане довољно опасна, односно када вјетрови достигну брзину од најмање 63 километра на час или када метеоролошке службе издају наранџасто или црвено упозорење.

Изузетак се дешава у ситуацијама попут недавне олује Остен, која је добила име уз жуто упозорење због великог потенцијала за значајне посљедице, иако је постојала неизвјесност у вези са њеном тачном путањом.

Имена се пажљиво бирају, па се тако избјегавају ријечи које је тешко изговорити, које имају различита значења у различитим земљама или се повезују са јавним личностима и компанијама.

Како би се одржала досљедност са америчким Националним центром за урагане, европске службе такође не користе имена која почињу словима Q, U, X, Y и Z.

Имена олуја за сезону 2026/2027.

Свјетска метеоролошка организација одржава шест абецедних листа за атлантске урагане које се непрекидно ротирају сваких шест година. То у пракси значи да ће иста листа имена коришћена током 2024. године поново бити употријебљена тек 2030. године.

Међутим, у случају изузетно разорних непогода које однесу велики број људских живота, њихова имена се трајно повлаче из употребе из поштовања према жртвама. Од 1953. године повучена су 94 имена, међу којима је чувени ураган Катрина из 2005. године замијењен именом Катја, док је умјесто имена Ида, које је повучено 2021. године, уведено име Имани.

Поред редовних листа, стручњаци се суочавају са новим изазовима усљед климатских промјена које доносе све већи број снажних олуја.

Током 2020. године атлантска сезона била је толико активна да је понестало унапријед одређених имена. Због тога је Свјетска метеоролошка организација донијела одлуку да престане са употребом грчког алфабета као резервног рјешења, прије свега зато што су та имена била тешка за изговор и скретала су пажњу јавности са стварних опасности које непогоде доносе, па се сада користе унапријед припремљене допунске листе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.