Први пут пронађен древни људски ДНК очуван на зидовима пећина

Праисторијска пећинска умјетност представља један од најважнијих трагова о настанку људске креативности, али је до сада било готово немогуће повезати цртеже и гравуре с људима који су их створили.

За разлику од предмета који се проналазе у археолошким слојевима и који често садрже остатке древне ДНК, пећинска умјетност налази се на зидовима, без непосредне везе са седиментима који омогућавају генетичке анализе. Управо због тога овај дио људске културне баштине до сада је био, како наводе аутори, „изван домашаја палеогенетике“.

Међународни тим научника сада је, у студији објављеној у часопису Nature Communications, показао да људски ДНК може да остане очуван на зидовима пећина хиљадама година.

„Иако не можемо директно да повежемо трагове древног људског ДНК које смо пронашли са стварањем пећинске умјетности“, објашњава Алба Босомс Меса, еволуциони антрополог са Института за еволуциону антропологију „Макс Планк“ (MPI-EVA).

„Ово је први доказ да људски ДНК може да остане очуван на зидовима пећина хиљадама година“, додаје Босомс Меса.

Анализирано 11 пећина у Шпанији и Португалији

Истраживање је спроведено у оквиру пројекта First Art, чији је циљ да се савременим методама проучи најстарија пећинска умјетност на свијету.

Научници су анализирали 24 панела са пећинском умјетношћу у 11 пећина у Шпанији и Португалији. Међу њима су били једноставни геометријски облици, линије, фигуративни прикази и отисци шака.

Поред зидова, испитивани су и седименти с подова пећина, гдје су се, како се претпоставља, припремали пигменти, као и птичија кост обојена црвеним окером, за коју се сматра да је служила као својеврсни аерограф – мали ручни алат.

Током анализе откривен је и ДНК кита на једном локалитету, што, према ауторима, указује да су ове животиње вјероватно биле ловљене ради исхране.

Од укупно 120 узорака са зидова пећина, само пет је садржавало људски ДНК.

Само два узорка садржавала су искључиво људски генетски материјал, што указује да је он највјероватније доспио директним контактом, попут додира рукама, пљувачке приликом употребе коштаног аерографа или других тјелесних течности.

Преостала три узорка садржавала су и животињски ДНК, што указује да су генетски трагови вјероватно донесени водом.

Занимљиво је да су четири од пет позитивних узорака пронађена на необојеним дијеловима пећинских зидова, који су у истраживању служили као контролни узорци.

Истовремено, са коштаног аерографа није издвојен древни ДНК, највјероватније зато што је сигнал био прекривен савременом људском контаминацијом.

Нова могућност за истраживање праисторијских људи

Само један панел са пећинском умјетношћу дао је древни људски ДНК, што указује да је овакво очување ријетко.

Међутим, узорак је био прекривен калцитом, минералом који гради кречњак и мермер, па научници сматрају да би управо таква мјеста могла бити најперспективнија за будућа истраживања.

„С обзиром на огромну осјетљивост савремених техника анализе древног ДНК, жељели смо да провјеримо да ли ова врста контакта може да остави трагове ДНК у пећинској умјетности, што би нам потенцијално омогућило да добијемо генетске профиле њених стваралаца“, наводи археолог и стручњак за пећинску умјетност Хиполито Кољадо Хиралдо, коаутор студије.

Анализе су показале да је ДНК издвојен у пећини Коварон у Шпанији припадао савременом човјеку и западној ловачко-сакупљачкој генетској групи, која је била распрострањена на Пиринејском полуострву.

Аутори истичу да ће бити потребно додатно усавршити методологију.

„Иако су први резултати охрабрујући, мислим да би наш приоритет сада требало да буде усавршавање метода и разумијевање услова у којима можемо очекивати већу стопу успјеха“, каже Алба Босомс Меса.

Истраживачи вјерују да би будућа испитивања могла да понуде одговоре на нова питања.

„Ко је додирнуо овај зид? Да ли је то био мушкарац или жена? Којој популацији су припадали? Колико су далеко древни људи залазили у дубоке пећинске системе?“, пита Матијас Мајер, палеогенетичар са Института „Макс Планк“ и један од руководилаца истраживања.

Он закључује:

„Ово је тек почетак.

Сада знамо да су зидови пећина генетске архиве прошлог људског присуства. Сљедећи корак је тестирање већег броја локалитета, различитих стилова умјетности и техника, посебно отисака шака и фигуративне умјетности у пећинама с добрим условима за молекуларно очување, у мјери у којој то дозвољава минимално инвазивно узорковање.“

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.