Пронађен фосил Хомо екректуса стар 140.000 година

На сјевероистоку Јаве, у близини Сурабаје, пронађено је више од 6.000 фосилних остатака током ископавања морског пијеска. Откриће је резултат међународне сарадње стручњака са Универзитета у Лајдену, као и индонежанских, аустралијских, њемачких и јапанских научника. Фосили су тренутно смјештени у Геолошком музеју у Бандунгу, наводи се у саопштењу.

Анализа узорака седимента помоћу методе оптички стимулисане луминесценције (ОСЛ) показала је да потопљена долина датира из периода између 163.000 и 119.000 година, што је смјешта у претпоследњи глацијал. 

- Ово чини наша открића заиста јединственим. Фосили потичу из ријечне долине која се временом испунила пијеском, а материјал датирамо на приближно 140.000 година - изјавио је Харолд Бергуис, археолог са Универзитета у Лајдену.

Живот Хомо еректуса пре 140.000 година

Прије 140.000 година, када је ниво мора био знатно нижи, Сандаленд – данас потопљен регион – био је пространа низија која је повезивала Јаву с азијским копном. Ова област, налик данашњој афричкој савани, била је дом бројним животињама: слоновима, носорозима, крокодилима, нилским коњима, комодо змајевима, па чак и ријечним ајкулама.

Нови налази откривају да је Хомо еректус настањивао овај плодни пејзаж, богат изворима хране. Фосили упућују на присуство сталне слатке воде, обиље шкољки, рибе, јестивих биљака и плодова. На костима водених корњача откривени су трагови посјекотина, док су бројне кости говеда биле поломљене – што указује на активан лов и вађење коштане сржи.

Нова слика о Хомо еректусу са Јаве

Фосилни остаци Хомо еректуса раније су откривени на Јави, нарочито на локалитетима Тринил, Сангиран и Нгандонг. Научници су дуго сматрали да је ова популација била изолована од остатка свијета.

Међутим, нови налази сугеришу супротно – да се Хомо еректус ширио по пространим низијама Сандаленда током периода ниског нивоа мора, вјероватно пратећи токове великих ријека. 

- Већ смо знали да је Хомо ерецтус сакупљао речне шкољке. Али сада имамо доказе о лову на крупну дивљач и сложенијем понашању него што се раније претпостављало - наводи Бергуис.

Истраживачки тим претпоставља да су нека понашања можда произашла из контакта са другим групама хоминина са азијског копна, кроз културну размену или чак генетско укрштање. Тиме се доводи у питање дугогодишња претпоставка о потпуној изолованости јаванске популације Хомо еректуса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.