Фото: Илустрација
ВАШИНГТОН - Нова генетска студија објављена данас у часопису "Сел", открила је да је кромпир настао прије око девет милиона година природним укрштањем дивље биљке парадајза и биљке сличне кромпиру у Јужној Америци.
Ово укрштање довело је до појаве гомоља, подземног складишта хранљивих материја које је омогућило кромпиру да се прилагоди суровим и хладним условима у Андима.
Истраживачи су анализирали 450 генома узгајаних кромпира и 56 генома дивљих врста, идентификујући два кључна гена важна за формирање гомоља.
За разлику од парадајза, гдје је јестиви дио плод, код кромпира је то гомољ, који може складиштити хранљиве материје и омогућава асексуалну репродукцију.
Кромпир је данас једна од најважнијих свјетских култура, са око 5.000 различитих сорти.
Налази студије могли би да помогну у унапређењу узгоја кромпира како би се боље прилагодио климатским промјенама и другим еколошким изазовима.
Према подацима Међународног центра за кромпир у Перуу, кромпир је трећа најважнија храна на свијету за људску исхрану, одмах иза пиринча и пшенице.
Кина је тренутно највећи произвођач кромпира на свијету.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.