Фото: Нова симулација открива како би Земља изгледала да се жива бића никада нису појавила
Пошто је Земља тренутно једина позната планета у читавом свемиру на којој постоји живот, најбољи начин да научници схвате како би могли да изгледају други насељиви свјетови јесте да боље упознају сопствену планету, пише „Футуризам“.
Управо са тим циљем истраживачи су у новој студији, објављеној у часопису „Планетари сајенс џурнал“, направили симулацију изгледа Земље под претпоставком да се живот на њој никада није развио.
Како истиче водећи аутор истраживања Саманта Гилберт-Јанижек, астроном са Универзитета Калифорније у Риверсајду, овај алат ће научницима приликом тумачења посматрања атмосфере егзопланета помоћи да процијене колика је вјероватноћа да уочени трагови заиста указују на присуство живота на површини.
Кључно питање којим се истраживање такође бавило јесте да ли би наша планета уопште задржала услове за живот без икаквог утицаја живих организама.
Да би дошли до одговора, научници су изградили компјутерски модел заснован на геохемијским системима планете, узимајући у обзир физичке факторе попут својстава њеног језгра, кретања коре и океана, као и начина на који ти процеси утичу на размјену хемијских елемената од унутрашњости ка површини и атмосфери.
У симулацију је укључено укупно 19 различитих небиолошких својстава стеновите планете како би се реконструисала еволуција Земље током периода од пет милијарди година.
Резултати модела показали су нешто што можда не ласка живим бићима – Земља се без нашег присуства не би превише промијенила и остала би и те како погодна за живот.
Према налазима симулације, океани на таквој беживотној планети и даље би садржавали сличну количину воде као данас, док би се површинске температуре задржале у сасвим пријатном и умјереном распону.
Најзначајније одступање у односу на данашњу Земљу било би одсуство кисеоника у атмосфери, што за научнике није изненађење с обзиром на то да су цијанобактерије, познате као модрозелене алге, прије око три милијарде година одиграле кључну улогу у испуњавању атмосфере овим гасом.
Атмосфера богата кисеоником стога представља примјер појаве која може да указује на настанак живота, иако је у астрономској потрази за насељивим планетама сам кисеоник споредно питање у поређењу са присуством течне воде.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.