Писма француског научника Монжеа, пронађена у књизи из 19. вијека

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Писма француског научника Монжеа, пронађена у књизи из 19. вијека

ПАРИЗ - Ријетка писма француског научника Жана Андреа Монжеа, који је нестао 1788. године током поморске експедиције Жана Франсоа де Галопа, грофа де Лаперуза, пронађена у књизи графика из 19. вијека, биће понуђена у уторак на аукцији у париској аукцијској кући „Дагер“.

Преписка се састоји од 12 писама која су била скривена у књизи графика из 19. вијека, а њихова вриједност процијењена је на између 30.000 и 50.000 евра.

Монже је био члан експедиције коју је 1785. године покренуо француски краљ Луј XVI, с циљем да Француска парира географским открићима и научним истраживањима британског морепловца капетана Џејмса Кука.

Аукционар Беноа Деруино испричао је за БФМ ТВ да је у септембру ове године позван да „процијени велику количину предмета“, међу којима је пронашао једну књигу бакрореза с почетка 19. вијека.

У њој је наишао на десетак писама уметнутих у књигу, којима у почетку није придавао велики значај.

Деруино је додао да је, када је пажљивије погледао датум, примијетио да се он поклапа са периодом када је Лаперуз пловио око свијета.

Аукционар је убрзо схватио да је управо дошао до важног открића, а стручњак за аутограме, књиге и историјска документа Лудовик Миран утврдио је да су писма потписана именом „Монже Млађи“ и да је ријеч о Жан-Андреу Монжеу, свештенику и физичару, једном од научника који су се придружили Лаперузу у истраживању Пацифика, с циљем да наставе тамо гдје је Џејмс Кук стао.

Два брода, „Ла Бусол“ и „Л'Астролаб“, са укупно 225 чланова посаде, официра и научника, испловила су из Бреста на атлантској обали Француске 1. августа 1785. године.

Током готово трогодишњег путовања слали су извјештаје са станица на Аљасци, у Калифорнији, Азији, Русији и Самои, гдје су погинули капетан другог брода и још 11 чланова посаде.

Француски бродови посљедњи пут су се јавили у марту те године, након чега им се изгубио сваки траг.

Вјерује се да су неколико мјесеци касније ударили у коралне гребене код острва Ваникоро, источно од Соломонских острва, током тропске олује.

„Ова експедиција је невјероватна, јер, иако није једина која се веома лоше завршила, пуних 40 година нисмо знали апсолутно ништа о томе шта се догодило“, истакао је Беноа Деруино.

Према његовим ријечима, Монже говори веома интимним тоном који понекад граничи са шалом и препричава детаље свог путовања, као и своје утиске о земљама кроз које путује.

„Сазнајемо, на примјер, да је физичар предузео ово путовање са његовим опасним исходом дјелимично због љубави према слави и жеље за стицањем нових знања“, навео је аукционар.

Он је додао да су писма била упућена Луиз Виктоар Ле Клостије, кћерки племићке породице из Руана у Нормандији, која је у вријеме њихове размјене била удата.

Како је навео Деруино, Монже је у писмима назива „малом сестром“, а сумња се да је имао романтичну везу са њом, можда платонску.

Деруино вјерује да је управо та жена, која је умрла 1821. године, а да није знала шта се догодило са Монжеом, убацила писма у књигу у којој их је он пронашао.

„То је моја теорија, али нисам сигуран, немам доказа“, казао је Деруино, додајући да би волио да писма буду предата неком музеју јер још увијек садрже много веома важних информација.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.