Наука оживљава ликове јунака са Чегра, зазиданих у Ћеле кули

БЕОГРАД - Тим истраживача представио је резултате једне од најинтригантнијих реконструкција у домаћој науци – дигитално враћена лица јунака чије су лобање узидане у Ћеле кулу.

Скенирано је 58 лобања, а 48 је детаљно обрађено, међу којима и остаци једанаестогодишњег дјетета, као и лобања за коју се вјерује да је припадала Стевану Синђелићу. У питању је пројекат који спаја историју, антропологију и савремену технологију, откривајући нам како су изгледали људи чија је жртва обликовала једно од најснажнијих мјеста сјећања у српској култури, извјештава РТС. 

На идеју о дигитализацији лобања и реконструкцију лица уграђених у Ћеле кулу, како објашњава Милан Симоновић, дошао је 2018. године сасвим случајно током обиласка Чегра и Ћеле куле.

„Једноставно, запитао сам се да ли је неко некад то радио. Међутим, то је неко време остало само као нека мисао, али онда смо ипак дошли на идеју да се запитамо ко се тиме бави у нашој земљи.“

Обраћали су се многима, али им се на крају придружила др Наташа Шаркић, доктор физичке антропологије која је почетну идеју обогатила потпуно новим сазнањем, да ни антрополошка истраживања нису била рађена, и да би требало урадити оба посла.

На крају, захваљујући донацијама грађана, 2023. године успјели су да крену у реализацију овог пројекта.

У сарадњи са Народним музејом Ниша који је чувар Ћеле куле и Републичким заводом за заштиту споменика културе урађена су теренска истраживања, али највише времена је трајала сама обрада резултата.

„Било је јако интересантно док смо обрађивали те резултате, до каквих смо све сазнања долазили. Изненадило нас је то што смо установили разлику у годинама, међу тих 57 узиданих лобања, плус једне за коју се верује да припада војводи Стевану Синђелићу. Имамо јако младе узидане устанике и имамо неке који су стари преко 50 година, што значи да се заправо цело то становништво активно борило против Турака“, напомиње Симоновић.

Наравно, потребно је да се то потврди историјски.

Изненађујућа открића

У првој онлајн презентацији приказане су четири најрепрезентативније реконструкције лица, на којима се види велико подударање, што наводи на закључак да су били у сродству.

„Тако да су људи који су у Ћеле кули заправо били из одређеног места, верујемо наравно да је то у питању Ресава, али у суштини то је нешто што нисмо баш могли стоодстотно да утврдимо, односно да тврдимо унапред да ћемо доћи до тога“, додаје Симоновић.

На основу антрополошких метода могуће је утврдити старост особе на основу лобање, али у овом случају велико ограничење представљала је чињеница да је било могуће дигитализовати само предњу страну лобање. Али с обзиром на то, како наглашава Симоновић, да је методологија истраживања морала да буде неинвазивна, није постојао начин да се добију комплетни антрополошки параметри – преглед зуба, вилице и одређених костију лица.

Како је изгледао војвода Стеван Синђелић

Пошто лобања за коју се вјерује да припада војводи Стевану Синђелићу није уграђена у кулу и једина је цијела и може да се обради са свих страна, остављена је за крај у жељи да је прикажу у најбољем свјетлу и да буде испитана из свих могућих углова.

„Имамо неке ствари које истражујемо додатно везано за саму лобању. У питању су неке ствари које желимо да утврдимо и неким другим методама, тако да једноставно то је оно што желимо да буде финале самог пројекта“, објашњава Милан Симоновић.

Оно до чега се до сада дошло у погледу ове лобање, трагови указују на знаке неухрањености. Године особе којој је припадала та лобања у складу су са историјским подацима о самом Стевану Синђелићу. Откривени су и трагови повреда задобијених у борби.

Значај пројекта

Симоновић наглашава да је у питању веома важан пројекат, не само због саме Ћеле куле и јунака који заслужују да се поново о њима прича, већ генерално за културну баштину наше земље.

„Верујемо да постоји још места, још споменика, још неких трагова у историји који су махом заборављени, не нужно намерно, него једноставно није се обраћала пажња. Оно што овај пројекат мислим да треба да представља јесте да уколико имате јаку жељу и упорни сте у нечему, можете то да остварите“, напомиње он.

Уједно, жеља је била да те лобање добију људски лик, да када људи обилазе Ћеле кулу да ту виде људе који су исто као и ми у неком тренутку живота живјели, радили, борили се за нешто.

„Оформљен је тим за истраживање периода Првог српског устанка који треба да нам да одређене одговоре на нека историјска питања која су се појавила у међувремену. И желимо да цели тај пројекат буде поткријепљен и одређеним историјским, научним подацима који ће пратити све те ликове. Тако да је наша жеља да то буде мај, по могућству 31. мај, кад се и одиграо бој на Чегру. Надамо се да ћемо до тада успети, али ако не, онда ће мало након тога бити могуће да се види“, каже Милан Симоновић један од идејних твораца и координатор пројекта Друштва за академски развој, на крају гостовања у Јутарњем програму.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.