Nauka oživljava likove junaka sa Čegra, zazidanih u Ćele kuli

BEOGRAD - Tim istraživača predstavio je rezultate jedne od najintrigantnijih rekonstrukcija u domaćoj nauci – digitalno vraćena lica junaka čije su lobanje uzidane u Ćele kulu.

Skenirano je 58 lobanja, a 48 je detaljno obrađeno, među kojima i ostaci jedanaestogodišnjeg djeteta, kao i lobanja za koju se vjeruje da je pripadala Stevanu Sinđeliću. U pitanju je projekat koji spaja istoriju, antropologiju i savremenu tehnologiju, otkrivajući nam kako su izgledali ljudi čija je žrtva oblikovala jedno od najsnažnijih mjesta sjećanja u srpskoj kulturi, izvještava RTS. 

Na ideju o digitalizaciji lobanja i rekonstrukciju lica ugrađenih u Ćele kulu, kako objašnjava Milan Simonović, došao je 2018. godine sasvim slučajno tokom obilaska Čegra i Ćele kule.

„Jednostavno, zapitao sam se da li je neko nekad to radio. Međutim, to je neko vreme ostalo samo kao neka misao, ali onda smo ipak došli na ideju da se zapitamo ko se time bavi u našoj zemlji.“

Obraćali su se mnogima, ali im se na kraju pridružila dr Nataša Šarkić, doktor fizičke antropologije koja je početnu ideju obogatila potpuno novim saznanjem, da ni antropološka istraživanja nisu bila rađena, i da bi trebalo uraditi oba posla.

Na kraju, zahvaljujući donacijama građana, 2023. godine uspjeli su da krenu u realizaciju ovog projekta.

U saradnji sa Narodnim muzejom Niša koji je čuvar Ćele kule i Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture urađena su terenska istraživanja, ali najviše vremena je trajala sama obrada rezultata.

„Bilo je jako interesantno dok smo obrađivali te rezultate, do kakvih smo sve saznanja dolazili. Iznenadilo nas je to što smo ustanovili razliku u godinama, među tih 57 uzidanih lobanja, plus jedne za koju se veruje da pripada vojvodi Stevanu Sinđeliću. Imamo jako mlade uzidane ustanike i imamo neke koji su stari preko 50 godina, što znači da se zapravo celo to stanovništvo aktivno borilo protiv Turaka“, napominje Simonović.

Naravno, potrebno je da se to potvrdi istorijski.

Iznenađujuća otkrića

U prvoj onlajn prezentaciji prikazane su četiri najreprezentativnije rekonstrukcije lica, na kojima se vidi veliko podudaranje, što navodi na zaključak da su bili u srodstvu.

„Tako da su ljudi koji su u Ćele kuli zapravo bili iz određenog mesta, verujemo naravno da je to u pitanju Resava, ali u suštini to je nešto što nismo baš mogli stoodstotno da utvrdimo, odnosno da tvrdimo unapred da ćemo doći do toga“, dodaje Simonović.

Na osnovu antropoloških metoda moguće je utvrditi starost osobe na osnovu lobanje, ali u ovom slučaju veliko ograničenje predstavljala je činjenica da je bilo moguće digitalizovati samo prednju stranu lobanje. Ali s obzirom na to, kako naglašava Simonović, da je metodologija istraživanja morala da bude neinvazivna, nije postojao način da se dobiju kompletni antropološki parametri – pregled zuba, vilice i određenih kostiju lica.

Kako je izgledao vojvoda Stevan Sinđelić

Pošto lobanja za koju se vjeruje da pripada vojvodi Stevanu Sinđeliću nije ugrađena u kulu i jedina je cijela i može da se obradi sa svih strana, ostavljena je za kraj u želji da je prikažu u najboljem svjetlu i da bude ispitana iz svih mogućih uglova.

„Imamo neke stvari koje istražujemo dodatno vezano za samu lobanju. U pitanju su neke stvari koje želimo da utvrdimo i nekim drugim metodama, tako da jednostavno to je ono što želimo da bude finale samog projekta“, objašnjava Milan Simonović.

Ono do čega se do sada došlo u pogledu ove lobanje, tragovi ukazuju na znake neuhranjenosti. Godine osobe kojoj je pripadala ta lobanja u skladu su sa istorijskim podacima o samom Stevanu Sinđeliću. Otkriveni su i tragovi povreda zadobijenih u borbi.

Značaj projekta

Simonović naglašava da je u pitanju veoma važan projekat, ne samo zbog same Ćele kule i junaka koji zaslužuju da se ponovo o njima priča, već generalno za kulturnu baštinu naše zemlje.

„Verujemo da postoji još mesta, još spomenika, još nekih tragova u istoriji koji su mahom zaboravljeni, ne nužno namerno, nego jednostavno nije se obraćala pažnja. Ono što ovaj projekat mislim da treba da predstavlja jeste da ukoliko imate jaku želju i uporni ste u nečemu, možete to da ostvarite“, napominje on.

Ujedno, želja je bila da te lobanje dobiju ljudski lik, da kada ljudi obilaze Ćele kulu da tu vide ljude koji su isto kao i mi u nekom trenutku života živjeli, radili, borili se za nešto.

„Oformljen je tim za istraživanje perioda Prvog srpskog ustanka koji treba da nam da određene odgovore na neka istorijska pitanja koja su se pojavila u međuvremenu. I želimo da celi taj projekat bude potkrijepljen i određenim istorijskim, naučnim podacima koji će pratiti sve te likove. Tako da je naša želja da to bude maj, po mogućstvu 31. maj, kad se i odigrao boj na Čegru. Nadamo se da ćemo do tada uspeti, ali ako ne, onda će malo nakon toga biti moguće da se vidi“, kaže Milan Simonović jedan od idejnih tvoraca i koordinator projekta Društva za akademski razvoj, na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.