Балтичко море пред колапсом: Зашто деценије заштите нису довољне?

Квалитет воде у Балтичком мору не показује значајно побољшање, упркос вишедеценијским мјерама заштите и смањењу загађења хранљивим материјама, упозорио је Институт за истраживање Балтичког мора "Лајбниц" из Варнеминдеа (ИОВ).

Кључни проблеми Балтичког мора: Зашто опоравак изостаје?

• Квалитет воде у Балтичком мору не показује значајно побољшање упркос деценијама заштите.
• Комбинација климатских промјена, цвјетања алги и хемијских процеса спрјечава опоравак екосистема.
• Балтичко море је постало једна од највећих "мртвих зона" на свијету због еутрофикације.
• Смањење дотока фосфора и азота није довело до значајног побољшања квалитета површинских вода.
• Специфична слојевитост воде и ријетки продори свјеже морске воде отежавају доток кисеоника у дубине.
• Загријавање воде смањује капацитет везивања кисеоника и убрзава његов утрошак, ширећи мртве зоне.
• Препоручује се додатно смањење уноса хранљивих материја и обнова природних филтера.

Научници наводе да комбинација климатских промјена, цвјетања алги и унутрашњих хемијских процеса спрјечава опоравак овог екосистема, уз позив на строже управљање водним ресурсима.

Еутрофикација: Тихи убица Балтика

Балтичко море се више од пола вијека суочава са еутрофикацијом, процесом прекомјерног обогаћивања воде азотом и фосфором, што доводи до цвјетања алги, смањења кисеоника и гушења живог свијета, због чега је постало једно од највећих "мртвих зона" на свијету.

Разградњом вишка алги ослобађа се велика количина угљен-диоксида, што додатно снижава пХ вриједност морске воде и повећава ризик од закисељавања.

Напори за смањење загађења: Да ли су довољни?

Иако су, према подацима ИОВ-а, од осамдесетих година прошлог вијека дотоци фосфора из ријека смањени за око 50 одсто, а азота за око 30 процената, научници наводе да "није забиљежено значајно побољшање" квалитета површинских вода.

Према подацима Хелсиншке комисије за заштиту Балтичког мора (ХЕЛЦОМ), у оквиру Акционог плана за Балтичко море, укупно оптерећење фосфором у централном дијелу мора смањено је са више од 20.000 тона годишње 1995. на око 12.400 тона 2017. године.

Зашто је Балтичко море посебан случај?

Међутим, Балтичко море је, како се појашњава, специфично по томе што је благо слано и слојевито лакша, мање слана вода задржава се на површини, док се гушћа и сланија налази у дубљим слојевима, што отежава доток кисеоника из атмосфере у дубине.

"Разградња органске материје често доводи до исцрпљивања кисеоника у дубинама, које се само повремено провјетравају ријетким продорима слане воде из Сјеверног мора", наводи се у извјештају.

 

Неуобичајени феномени: Када море избацује воду

Почетком фебруара забиљежен је неуобичајен феномен када је 275 милијарди тона воде "потиснуто" из Балтичког мора, што је довело до пада нивоа за 67 центиметара, усљед дуготрајних источних вјетрова и специфичних метеоролошких услова, саопштио је Институт за океанологију Пољске академије наука.

Очекује се да би по завршетку тог метеоролошког обрасца могло да дође до прилива слане, кисеоником богате воде из Сјеверног мора, што би привремено могло да ублажи стање у такозваним "мртвим зонама".

Ипак, научници упозоравају да би ефекти били ограниченог трајања.

Климатске промјене: Још један ударац за Балтик

Поред загађења хранљивим материјама из пољопривреде, отпадних вода и индустрије, климатске промјене додатно погоршавају ситуацију. Температура површинских вода у централном басену порасла је за готово два степена од 1960. године, а загријавање је забиљежено и у дубљим слојевима.

Топлија вода везује мање кисеоника, а његов утрошак је бржи, што повећава ризик од ширења мртвих зона.

Зачарани круг: Улога фосфора у кризи

Извјештај упозорава и на дугорочне посљедице циклуса фосфора. У условима без кисеоника, фосфати се ослобађају из седимента и поново улазе у воду, чиме се одржава зачарани круг еутрофикације.

Институт препоручује додатно смањење уноса хранљивих материја, обнову природних обалских филтера попут лагуна, фјордова и естуара, као и примјену мјера заснованих на природи, укључујући обнову морске траве и контролисани узгој микроалги ради уклањања вишка нутријената, преноси Телеграф.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.