Током недавних испитивања, пронађена је масивна камена структура, скривена у дубинама мора, чије поријекло води далеко у прошлост овог бурног простора.

Трагови давно несталог свијета

Оно што је у почетку дјеловало као обична геолошка формација, убрзо се показало као траг давно несталог свијета, преноси Heritage Daily.

Археолози су открили камену грађевину за коју се вјерује да је била дио античког града Херсонес Тауријски, или Херсонес, смјештеног на простору данашњег Севастопоља.

Историја античког Херсонеса Тауријског

То је била античка колонија, коју су прије око 2.500 година основали грчки досељеници. У своје вријеме је представљала културно-трговачки центар сјеверног дијела црноморске обале.

Током раног средњег вијека, град је постао дио Византијског царства, иако је задржао одређени степен самоуправе.

Због удаљене и изоловане локације, Херсонес је имао двоструку улогу - био је стратешко осматрачко мјесто над трговачким рутама, али и мјесто у које су слати политички и црквени прогнаници. У овом граду су, између осталих, завршили папа Клемент I, папа Мартин I, као и свргнути византијски цар Јустинијан II.

Град је почео да пропада након разарања које су 1299. године извршиле монголске снаге. Византијски историјски извори посљедњи пут помињу Херсонес 1396. године, док археолошки докази указују да је убрзо након тога у потпуности напуштен.

Рушевине античког града, укључујући храмове, стамбене објекте и позориште, уписане су 2013. године на Листу свјетске баштине УНЕСЦО.

Најновије подводно истраживање Црног мора

Најновије подводно откриће резултат је савременог истраживања, спроведеног помоћу софистицираних метода, међу којима се посебно истиче ЕРТ (Bottom Electrical Resistivity Tomography).

Ова техника омогућила је мапирање обале и откривање закопаних археолошких структура без нарушавања њиховог интегритета.

Истраживање је предводио Владимир Глазунов, професор на Рударском универзитету у Санкт Петербургу. Тим је идентификовао издужени камени бедем, који је дјелимично видљив на копну, а дјелимично потопљен.

Научници вјерују да је ова конструкција била дио одбрамбеног система града или хидротехничка грађевина повезана с управљањем обалом.

Откривени бједем дугачак је око 23 метра, широк приближно 10 метара, а висинска разлика у његовој структури прелази два метра.

Пронађени артефакти и будући планови археолога

Током ископавања камених блокова пронађени су бројни предмети који углавном потичу из средњег вијека, укључујући фрагменте керамике, дио мермерне архитектонске декорације и посуду за пиће израђену од кречњака.

Истраживачи планирају да наставе рад на овом локалитету током наредне сезоне, у нади да ће додатна испитивања расвијетлити улогу ове грађевине и пружити нова сазнања о животу и одбрани некадашњег Херсонеса, преноси Телеграф.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.