Фосилизована лобања из централне Кине повећава старост људске врсте

ЛОНДОН - Испитивање остатака смрскане фосилизоване лобање древног човјека са територије данашње централне Кине навело је неке научнике, који су радили њену дигиталну реконструкцију, да тврде да је људска врста много старија него што се раније мислило, преноси данас Вашингтон пост.

Нова анализа мушке лобање, која је објављена данас у часопису Science, сугерише да су се модерни људи одвојили од неандерталаца и других архаичних људи прије више од милион година.

Налази доводе у питање уобичајени датум од прије 500.000 до 700.000 година, што је представљало временску линију када се вјеровало да је живио овај посљедњи заједнички предак.

"То је велика промјена. Говоримо о нечему што је можда двоструко веће за разилажење тих група", рекао је палеоантрополог у Природњачком музеју у Лондону Крис Стрингер, који је и коаутор студије.

Испитивана лобања, која је названа "Јунсијан 2" једна је од неколико ископаних 1990. године на археолошком локалитету дуж обале ријеке Хан, притоке Јангцекјанга, у централној Кини.

Неко вријеме, палеонтолози су спекулисали да лобање припадају једној од најранијих линија на стаблу људске еволуције - Homo erectus-у, али је палеоантрополог Сиђун Ни, који је прије неколико година почео да испитује "Јунсијан 2" процијенио да је лобања превелика за тај период.

"Када сам први пут имао прилику да држим примјерак, одједном сам схватио да је толико велики", рекао је Ни, истраживач Кинеске академије наука који је коаутор студије.

Ни, Стрингер и њихове колеге су мукотрпно састављали разбијене дијелове лобање попут слагалице, барем дигитално, након што су фосилу дали ЦТ скенирање и реконструисали лобању у компјутерском програму.

Да би попунили недостајуће дијелове, истраживачи су укључили неке анатомске елементе из прве лобање, назване "Јунсијан 1".

Палеоантрополог у Америчком музеју природне историје у Њујорку Ерик Делсон, који није био укључен у студију, назвао је реконструкцију лобање "фантастичном", посебно када се "упореди са спљоштеном палачинком каква је била прије".

Дигитално рестаурирана лобања открила је мјешавину примитивних и модерних особина.

Лобања је ниска и дугачка, попут најстаријих чланова рода Homo, али мозак који је садржала морао је бити велики, као код модерних људи.

С обзиром на то да је мјесто гдје су лобање ископане старо око милион година, тим је користио тај датум као референтну тачку за преобликовање дрвета живота које описује људску еволуцију.

Закључили су да се древна група људи, позната као "лонги клада" и "денисовска клада" одвојила од лозе модерних људи прије око 1,32 милиона година, док су се неандерталци одвојили прије 1,38 милиона година.

Гегенетичар у Институту Макс Планк за еволуциону антропологију, Сванте Пабо, који је добио Нобелову награду за откриће сексуалног мјешања између древних људских врста, рекао је да ће само проналажење ДНК, или можда протеина, разјаснити однос лобање са остатком човјечанства.

Пабо је додао да нема "довољно информација из морфологије ових узорака да би се са сигурношћу утврдило како су међусобно повезани, а камоли датирале разлике између њих".

Стрингер и Ни су рекли да је лобања престара да би задржала тестирање ДНК, наводећи да је, без више фосила, немогуће знати да ли је њихова реконструкција лобање била савршена.

Они су изразили наду да ће трећа лобања, пронађена 2022. године на истом локалитету, бацити више свјетлости.

"Неки истраживачи могу бити скептични према овим релативно дубоким датумима разлике. Али ако је Јунсијан заиста рани члан лонги-денисованске кладе, то нужно помјера минималну старост те кладе на најмање милион година", закључио је коаутор студије Крис Стрингер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.