Да ли наш универзум има близанца?

Идеја да би наш универзум могао имати „другу страну у огледалу”, која се понаша потпуно супротно од онога што видимо, па чак и да вријеме у њој тече у обрнутом смјеру, звучи готово као филозофско питање, али заправо потиче из савремене теоријске физике и озбиљних космолошких модела.

У тим разматрањима Велики прасак се не посматра само као почетак простора и времена, већ као тачка дубоке симетрије из које су могла да настану два повезана космоса, сваки са својим смјером развоја.

Ова идеја се заснива на једном од темељних принципа физике познатом као CPT симетрија. То је комбинација три трансформације: замјене честица и античестица (C), просторног огледања (P) и обрта времена (T).

У теоријском смислу, закони физике би требало да остану непромијењени ако се све три операције примијене истовремено. Из тога произлази врло занимљива могућност: да Велики прасак није био јединствен почетак, већ тренутак у којем се универзум „раздвојио” у два дијела која се развијају у супротним временским смјеровима.

Кретање „уназад кроз вријеме”

Ову хипотезу су посебно развили физичари Нил Турок, Летам Бојл и Киран Фин, а њихов рад је објављен у часопису Physical Review Letters. У њиховом моделу, један универзум одговара ономе који познајемо: са материјом, галаксијама и еволуцијом космичких структура, док би други, симетричан, могао да буде испуњен антиматеријом и да еволуира у смјеру који из наше перспективе изгледа као кретање „уназад кроз вријеме”.

Занимљиво је да овај модел покушава да ријеши неколико великих проблема савремене космологије. Аутори тврде да сама CPT симетрија може да објасни основне карактеристике универзума, укључујући и питање зашто у њему постоји много више материје него антиматерије.

Ипак, важно је нагласити да ово остаје теоријски оквир. Не постоје директни експериментални докази који потврђују постојање таквог „секундарног” универзума.

У научној заједници, идеја се посматра као елегантна и математички досљедна, али и даље отворена хипотеза која чека потврду или одбацивање кроз будућа истраживања.

Линеаран ток времена

Ако би овакав модел универзума био тачан, једно од најдубљих питања које би се поставило јесте шта заправо значи ток времена?

У свакодневном животу вријеме доживљавамо као нешто једноставно: иде из прошлости, кроз садашњост, ка будућности. Међутим, у физици ствари нису тако интуитивне. Већина фундаменталних једначина „не зна” шта је прошлост, а шта будућност, оне функционишу једнако добро и унапријед и уназад кроз вријеме. Оно што ствара наш осјећај „једносмјерног тока” јесте нешто друго: ентропија, односно степен нереда у систему.

Други закон термодинамике каже да ентропија у затвореном систему временом расте. Управо тај раст даје оно што зовемо „стрела времена”, разлог зашто се разбијена чаша не саставља сама од себе, зашто се дим шири, али се не враћа у цигарету, као и зашто памтимо прошлост, а не будућност.

У CPT-симетричном универзуму, ова слика постаје још занимљивија. Ако би Велики прасак био тачка симетрије, онда би с једне стране тог догађаја ентропија расла у једном смјеру времена (то је наш универзум), док би у „другом универзуму” ентропија такође расла, али у супротном смјеру у односу на наш осјећај времена. Другим ријечима, оба универзума би имала свој „нормалан” ток времена из сопствене перспективе, али би та два тока била међусобно супротно оријентисана.

То значи да оно што ми доживљавамо као будућност, у том другом космосу би могло да изгледа као прошлост, и обрнуто, али не зато што се вријеме „мијеша”, већ зато што оба универзума имају своју унутрашњу стрелу времена која полази из исте тачке.

Овакво схватање има и важну филозофску посљедицу: ако вријеме није апсолутно усмјерено, већ произлази из ентропије и почетних услова, онда је наш осјећај прошлости и будућности дубоко везан за начин на који се универзум организовао у својим раним тренуцима.

Ипак, и даље остаје отворено питање како би се постојање оваквог „симетричног” космоса могло доказати.

За сада, идеја остаје у домену теоријске физике, али она нуди један од најзанимљивијих покушаја да се објасни зашто вријеме уопште има смјер који ми доживљавамо као једини могућ, пише Политика Магазин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.